Зар те очи?!
Те прозирне очи, бистре к’о небо,
најлепше очи детињства мог,
криле су душу, пред свима нама,
злочинца крвожедног!

Нису нас учили мржњи,
расли смо заједно у граду том.
Његове очи биле су тужне,
јер у души су криле велико зло.

Наставите са читањем →

Радује се народ,
завршио се рат.
Мир нам донесоше људи
и наш Велики Брат.

Пуца се, пева се,
коло се свуда вије.
Нико не спомиње погинуле
за слободу отаџбине.

Велики NATO се смеје
и победу своју слави.
Бог ће рећи
ко је победник прави.

Гитара твоја ћути,
а рачунар остао сам.
Ти си у униформи, на фронту,
у земљи бесни рат.

Можда си сувише млад
да гинеш од бомби са неба.
Непријатељ не мисли тако.
Он нас ни не гледа.

Наставите са читањем →

Гледам бебе,
тек рођене људе.
Још ни за радост не знају,
а душмани их убијају.
Полако откривају смех,
тај души најлепши лек,
а у њиховим малим срцима
непријатељ бол и страх улива.
Ипак, радују се бебе
лепим пролећним данима,
и цвећу, и животињама,
и мајчиним брижним очима.

Наставите са читањем →

Пролазе дани у страху
од сваког следећег јутра,
јер непријатељ бомбама жели
уништити наше „боље сутра“.

Он убија децу и жене,
младо и старо,
и био би веома срећан
кад би нам семе затро.

Наставите са читањем →

Ствара се нови живот,
још један човек се рађа.
А мајка, капија живота,
сваког дана лепша и млађа.

Заиста је невероватно
колико љубави има
у тешком мајчином телу,
а нарочито у очима;

Наставите са читањем →

Зашто сви ратови
почињу у пролеће?
Коме смета
толико присуство среће,
паркови препуни деце
и њихових очева и мајки,
и природа са цвећем и животињама,
као из најлепших бајки?

Наставите са читањем →

Помози, Боже, молим Те
да светло васкрсење Твоје
помогне српском народу
да отвори очи своје.

Помози, Боже, молим Те
да престане овај сулуди рат,
да Срби коначно схвате
да Србин је Србину брат.

Помози, Боже, молим Те
да српском народу мир се врати,
ал’ да Те пре тога заволи
и Речи Твоје схвати.

Написано током NATO бомбардовања 1999. Актуелна и сад, можда још и више!

Наставите са читањем →

Један од последњих записа у Сарајеву. Неколико дана после сам напустила тај град. Мислила сам заувек. Вратила сам му се још једном, на кратко.
Наставите са читањем →