Док лелујави пламен свеће
молитву моју Господу носи
која садржи сву моју љубав
и захвалност због свега,
ја размишљам: Наставите са читањем →

У мом срцу туга
што отишао је човек
који живот ми дао…
Наставите са читањем →

---

А овог октобра, на мој округли рођендан записах у дневнику:

„Трећи пут дочекујем свој рођендан са бебом у стомаку.
Први пут је било пре 5 година. Тада смо већ лагано одбројавали дане до сусрета са нашом бебом. Неколико дана пре тог сусрета сањала сам бебу за коју сада знам да се родила 2,5 године касније.
Други пут је било пре 3 године. Тада је то био само мали црвуљак коме се тек назиру руке и ноге, а глава помало личи на главу ванземаљца.
Сада је поново мали црвуљак који личи на ванземаљца. А секе мазе мамин стомак и причају беби.

Са друге стране ово је други рођендан откако је мој тата отишао на пут без повратка. Он је много волео децу. И знам да радује се заједно са нама.„

У годишњем кругу живота Велика Субота је најтужнији дан. То је дан кад чак и природа ћути, још увек под утиском јучерашњег дана. То је дан највећег преиспитивања себе и своје вере. Чак су и апостоли, који су се уверили у истинитост речи Исусових, који су присуствовали чудима Господњим, када остварило се оно што речено је, када је једини човек без греха пострадао – дошли на ивицу провалије која зове се безнађе. Дан када не можеш веровати колико је велико зло које нас окружује.
Наставите са читањем →

„Уопште се није сетио који је данас дан“
Иако јој никад ништа није поклонио, заболело је што се није ни сетио њеног рођендана. Слаба је утеха то што је 10 дана касније напустио овај свет.
Толико је лепих датума у априлу месецу, али његова смрт почетком маја све их баца у сенку. Јер, он је напустио овај свет, а нама који смо остали препустио је бол, преиспитивање својих осећања и свакодневни труд да га не заборавимо. За бол и губитак вољене особе нико нас не може припремити. Празнину која настане није лако попунити. Али, највише боле неисплакане сузе и време које (можда) нисмо искористили на прави начин.

Прошла зима, иако била је наговештај године испуњене тугом, Ани је била најлепша. Уживала је у снегу са баком и деком. Остало нам је сећање и фотографије које дека сликао је својим телефоном:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Пре годину дана били смо сви заједно, молитвено прослављајући Чудотворца. Сутрадан је кренуо на дуго и тешко путовање са кога се није вратио. Да ли наше молитве нису биле довољно искрене, или га је Господ из неког другог разлога призвао Себи, то данас није важно. Моје срце је испуњено љубављу према њему и тугом што није више са нама, што толико дивних ствари у животу својих унукица пропушта. И знам да гледа нас одозго и да радује се са нама.

Наставите са читањем →