Да нисам чврсто себи обећала да ћу прочитати СВЕ непрочитане књиге са полице, вероватно бих, након пола предговора у коме сам аутор пише хвалоспеве о себи, одустала.
“ ‘Арарат’ је највеће дело светске књижевности… У роману је с успехом остварено оно о чему су Достојевски, Флобер или Мопасан узалуд сањали… У „Арарату“ нема ниједног сувишног лика, мада број личности у њему за педесет и три премаша број учесника у „Рату и миру“ у коме, као што је познато, дефилује ни мање ни више од седамсто и деветнаест личности. Али, док Толстој од овог броја најмање њих шест стотина оставља неосветљене, у „Арарату“ је и најситнији људски портрет сав у блиставом осветљењу, некада дат само са неколико редова, па ипак тако да просто зрачи из себе мирис људске плоти…“
Сада, када сам роман прочитала, знам да бих се покајала.

Наставите са читањем →

Наставак приче о детективу Бродију. Он је обичан човек, са својим проблемима, који живи живот од данас до сутра… Све док се не деси Фестивал експерименталног позоришта у Единбургу и насилни улични инцидент, а затим низ „чудних“ догађаја, укључујући и убиство из наслова, када његов живот окренуће се наглавачке…
Наставите са читањем →

Дакле, настављам са рубриком #čitajsamnom.
Одлучила сам, да коначно прочитам све књиге са полице, а има их које годинама скупљају прашину.
Још једна, која је у тим околностима дошла на ред.

Наставите са читањем →