Category: поглед уназад

Песма о Србима

I

Можда смо били наивни,
живели у неко друго време,
толико друкчије од овог сад.
Можда смо били млади,
имали своје идеале,
ал’ све је сада иза нас.

Волели смо човека
више него Бога,
и мислили да смо најбољи.
„Неће нама нико ништа”,
мислили смо тада,
„сви су људи искрени”.

Наставите са читањем

Ками – “Странац”

У гимназији ми је требало три године да схватим како треба да пишем лектиру. Можда и због тога, или зато што сам била у годинама када се свет око себе преиспитује, или зато што сам се и сама осећала као странац… Сачувала сам своју анализу Камијевог „Странца“. И данас се слажем са сваком речју коју сам тада написала.

Наставите са читањем

мај/јун – месец суза

Ово је месец растанака: завршне приредбе у вртићима, растанак од учитељице, завршетак основне школе, завршетак средње школе… Сви ти догађаји набијени емоцијама и пуни суза. Сваки од њих означава крај… и почетак нечег новог.
А онда, годинама касније, сусрети препуни сећања измамљују стидљиве сузе које крију мешавину осећања.

Наставите са читањем

Случајно… Обоје знамо да није…

Остала сам дужна да објавим оно записано оне вечери после првог сусрета:


 

Случајно…
Обоје знамо да није…
Свако носи свој бол у себи,
и колико год се трудили,
не можемо га сакрити…
Страх од непознатог,
и онај још већи – од већ виђеног…

Наставите са читањем

Брате мој

Неке туге никада не нестану. Те године, кад је мој брат отишао из овог света, била сам само дете. Нисам била свесна шта се дешава (тек сам годинама касније, на сахрани једног другог детета избацила из себе сав бол и сузе сакупљане током година). Само сам збуњено, тихо крикнула:

Наставите са читањем

Јесен

Песма настала давно, на почетку једног јако важног периода мог живота. Пролазећи у рано, магловито јутро поред предела уз које сам одрасла, записах у дневнику:

магловито
октобарско
јутро,
поглед из аутобуса
на местимично
прошарану планину,
очи пуне суза
а срце љубави
према свима…

Наставите са читањем