Осећај невидљивости прати ме целог живота. Бивао је и мотив у мојим записима:

Наставите са читањем →

Први стих моје животне песме
била је Песмица о киши

У другој строфи
љубав вришти из сваког стиха
исказујући силину осећања
попут Оњегина и Татјане

Ређале су се строфе и стихови
описујући моја размишљања,
и радости и туге,
пратећи сва дешавања у животу:
и лепа, и она друга

Додуше,
било је периода изузетно јаких емоција,
сувише бројних и снажних догађаја
који нису могли да се преточе у стихове
То су периоди када „и камен заћути“
и верујем да свако од нас прође кроз такве периоде
Важно је оно након тих периода,
када емоције се стишају,
када догађаји успоре
и када у души наталожени стихови покуљају као бујица
Тада дубоко у себи осетим
оно што умом већ знам:
мој живот је једна дуга песма
а мој задатак је да само запишем стихове које душом осећам

Данас су моји стихови и строфе смиренији,
испуњени животним искуством
које даје им једну посебну ноту,
попут Ризнице уздаха
у коју смештају се догађаји, слике и осећања
Знам да чекају ме нови стихови моје животне песме
и верујем да ће их бити још много, много…

Бацају бомбе по нама
већ два месеца, ноћ и дан,
а ти запео да детету
славиш први рођендан

Наставите са читањем →

На шта ће овај свет да личи
ако нестане витештва,
ако свако живи за себе
и свако се бори за себе?

Наставите са читањем →

Поводом годишњице NATO бомбардовања, инспирисано још једним „крвавим пролећем“ у најави, присећам се свих ратова које преживела сам у свом досадашњем животу::

Наставите са читањем →

Малена свећа лагано гори
док сузе из очију теку
толико је година прошло од када нема те

У мојим мислима
ти мали си дечак, невиног осмеха,
који искрено воли цео свет

Неки су дани обојени тугом
али те сузе чисте душу
и доносе срцу мир