Category: поетски записи

Дан поезије

Са неколико стихова
желим славити поезију,
може ли скромније од тога?
Деца пишу стихове
славећи живот
и природу око нас.
Жене пишу стихове
славећи љубав,
и живот и природу око нас.
Мушкарци пишу стихове
славећи чеда љубави
и живот и природу око нас.
Инспирисали ме стихови њихови,
па на данашњи дан
стиховима одговарам њима
и славим љубав и живот и природу око нас!

Advertisements

Забрањена љубав

Додир неосетан
узбуркао крв у телу
Поново треперење
у соларном плексусу
Дани окраћали
због нестрпљења
и ишчекивања
следећег сусрета
Поглед у очи
који у његовим очима
тражи иста осећања
Поново је жива,
поново ужива
у давно заборављеним осећањима
због којих живот има смисао,
због којих свет постаје лепше место,
због којих осмехује се целе дане
и певуши глупаве песме…

Грешила сам…

Грешила сам, а зар не греше сви
Некад из незнања,
Некад из страха,
Али увек из слабости
И кајала се, али недовољно…
Јер још увек грешим
И питам се
Да ли жена
Треба да слуша Бога
Или мужа

x година после првог сусрета

Пре неколико дана „прослависмо“ једну од наших годишњица – наш први сусрет. Писала сам већ како сам одмах после првог сусрета осећала да ћемо бити заједно, и то сам „доказала“ тиме што сам објавила „стихове“ записане навече, после првог сусрета. Поводом годишњице, објавила сам линк ка тој „песми“. Коментар испод тог линка: „Ne postoje slučajnosti. 🙂  I kako bi pesma izgledala na današnji dan?“ натерао ме да размислим, и ево како изгледа „песма“ на данашњи дан: Наставите са читањем

Ту, поред мене…

Ту, поред мене,
живе наизглед обична деца.
Обични људи
шетају градом
живећи своје обичне,
мале животе.
Природа лагано буди се,
а бабе и деде
парком шетају
док унуци трче
и играју се
под нежном сунчевом капом.
Срце моје утисака пуно
и смеје се
к’о дете мајчином лику.
Али, стихова извор пресушио,
речи су стале
к’о снег и кише!

Необична јесен

Новембар као новембар:
хладан, кишан и сив.
Меда спава у пећини,
као да није жив.

Природа лагано скида
шарене јесење капуте.
Птице селице отишле
у далеке крајеве јужне. Наставите са читањем

Понекад питам се…

Понекад, само понекад,
питам се,
не очекујући одговор.
Све је одавно речено,
све песме су већ написане,
све слике насликане,
све композиције одсвиране.
Уметност одавно
ка сумраку тежи…
Наставите са читањем