Category: прозни записи

Штап

„Мама, види, насао сам стап“, рече мали плавушан и отрча до дрвета да копа рупу. Штап, односно гранчица, служи му као ашов 🙂
Поред паркића пролази мама са девојчицом која је очигледно кренула на маскембал – обучена у дугу плаву хаљину од тила, са крилима и чаробним штапићем.
„Еј, стани, морамо прво план да нацртамо“, вичу деца узраста неких десетак година. Иду на „планинарење“, сви имају спремне штапове. Дивно је што ова градска деца имају тај „дивљи“ кутак природе, одмах иза зграда, у коме проводе цело пролеће и лето. Зову га Гај.
А на клупи поред седи деда, ослоњен на штап који му олакшава ходање. Загледан у децу, мислима далеко у прошлости, када био је овчар који је са штапом у руци чувао стадо и слушао његову милу Анђелију како пева „Чобан тера овчице“: Наставите са читањем

Advertisements

У сусрет исповести

Исповест – спознање своје грешности, спознање суштине поста! Није пост „гладовање“, пост је, првенствено духовна димензија којом постајемо бољи људи, ближи Господу!

Наставите са читањем

Кривица

Драга моја,
ево ме након дугих година ћутања. Можда ћеш, кад прочиташ ово писмо схватити…
Верујем да свако од нас у једном тренутку живота осети потребу да сагледа свој живот, да покуша да схвати зашто су се неке ствари десиле баш тако како су се десиле, зашто је у некој ситуацији поступио баш тако како је поступио, зашто је постао баш такав човек какав је постао. Наставите са читањем

Магаре и маче

У углу дворишта седело је тужно магаре и размишљало: „Зашто су деца тако сурова? Зар их нисам свако лето носио на леђима, док су се они сликали „За успомену и дуго сећање“? А било их је разних. И ћутао сам и трпео све њихове хирове и по сто пута се сликао са истим дететом јер плаче, или му сунце иде у очи, или му се пишки, каки, или је гладно… А они о мени онакву песму да певају 😦 “ Наставите са читањем

Животна прекретница

И поново је на почетку било много случајности. Одавно је знала да случајности не постоје. Овај пут је одлучила да је време да послуша свој унутрашњи гласић и да се препусти ономе што живот доноси.

Наставите са читањем

Лош мозаик

Тог дана је схватила да никад неће бити део друштва овог града – нису имали заједничке успомене!
Али, ни са људима из претходног града нема заједничке успомене!
Ни са људима из оног трећег!
Њен живот је, дефинитивно, само лош мозаик коме много делова недостаје…

циганка

Ишла је улицом, удубљена у своје мисли, држећи Соњу за руку, потпуно несвесна њеног присуства. Тргла се на њене речи: „Мама, ова тета каже да те чека велики успех“. Заустила је да каже: „Ма, пусти, бре, то су цигањска посла“, али се сетила Тање

Наставите са читањем

Почиње још један пост

„Драга моја бакана,
прочитах јутрос речи: ‘Сви смо криви за све! сваки је крив за све! сви су криви за свакога! Схватимо ли то, осетимо ли то, ми ћемо свима опростити све, молити се за сва бића у свима световима, да би и нама Господ опростио грехе наше. Ми људи, криви смо сваки пред свима и сви пред свакиме. Штавише, ми људи криви смо и пред животињама и пред птицама, и пред цвећем, и пред дрвећем, и пред свима бићима на земљи, јер смо ми грехом својим увели смрт и патње у овај земаљски свет – ми људи. Ако икада, онда на данашњи дан хришћани треба да су свесни тога, и да из све душе завапе: „Опростите нам и ви птице, опростите нам и ви мрави, опростите нам и ви пчеле, опростите нам и ви срне, опрости нам и ти траво, опрости нам и ти цвеће, опрости нам и ти дрвеће, опростите нам и ви рибе, опростите нам и ви звезде, опростите нам (сва) створења земаљска, јер смртно се огрешисмо о вас што навукосмо на вас безбројне патње и што рај претворисмо у пакао“!
Еванђеље праштања је толико неопходно земаљском свету да се протеже и на птице у гори. Наши стари говораху, причао ми је мој покојни отац, да се на данашњи дан и птице у гори опраштају, птице у гори опраштају… О, какве нежне, анђелске и еванђелске осетљивости и саосетљивости код птица. Оне јаче од нас осећају Спаситељево дирљиво Еванђеље опраштања. Гле, птице у гори усрдније су од људи у испуњавању Еванђеља Христовог.
Браћо, застидимо се пред птицама. Зар да нас оне претекну у испуњавању Христовог Еванђеља? Похитајмо, опростимо данас свима, еда би Господ опростио нама грехе наше. Помолимо се за све, за пријатеље и непријатеље, за оне који нас мрзе и за оне који нас воле, за добротворе и злотворе.’

Како обавезујуће речи аве Јустина. И зато, обећах себи да ћу овај пост, коначно, посветити раду на себи! Покушаћу да одрекнем се, односно да употребу друштвених мрежа и интернета сведем на неопходни минимум, а остатак дана да посветим молитви и духовним садржајима!
Закорачих у пост пуна вере у Господа…“

Тако је писала својој бакани у навечерје поста који води нас сусрету са Богомладенцем Христом у штали. Ни слутила није да ће бакана тај најрадоснији празник дочекати у наручју Богомладенца…

Соба 23

Била је са друштвом на мору… Студентско одмаралиште… Журке сваке ноћи…
Те вечери понестало је шећера за кафу. Обилазиле су суседне собе док нису прикупиле и шећер и друштво за кафу. Дивна, опуштена атмосфера, испуњена смехом. Осетила је да је он гледа, али се правила да не примећује. Након кафе, момци су отишли да се спреме за журку, мада је он све време спомињао бурек.

Наставите са читањем