Category: прозни записи

Смирење и стрпљење

Једна кора од банане бачена на под прелила је чашу. Схватила је да неке ствари мора да промени! И почела да размишља: „Јуче је моје смирење пало у воду. Толико сам се трудила да достигнем неки минимум смирења. Цео пост сам покушавала да не галамим на децу, да не уносим никакву нервозу, да на све његове покушаје да ме изнервира останем смирена. Али, ђавоља кутија која је ушла у кућу, донела је раздор. Шта сам ја очекивала?!

Наставите са читањем

Advertisements

Невидљива књига

Седела је на празној аутобуској станици, са људима којима не зна имена и које никада више неће видети. Око њих је падала киша. У две торбе (једна пуна гардеробе, друга књига) стао је цео њен живот. Бар је тад мислила да је успела да спакује цео живот.

Наставите са читањем

Празници у Дечијем свету

Иако је неписано правило да је Дечији свет место љубави, где су сва деца равноправна, празнична еуфорија из света одраслих полако се преносила и у Дечији свет. Наставите са читањем

Тика, Мика и Жика

Стајали су близу улаза у школу, мало по страни од својих вршњака, а ипак свако за себе. Посматрали су раздрагане гомиле деце која се очигледно одавно знају и са страхом су се питали са ким ће провести наредне четири године. Осмехнули су се један другом са олакшањем када су схватили да су у истом одељењу.
Сва тројица су желела ову школу, јер их заиста интересује роботика. Друштво и провод им нису били приоритет. Па, ипак, пријало је сазнање да међу 30 бучних тинејџера постоји неко ко их разуме. Одмах су се препознали и постали Штреберска тројка. Није им сметало како их остали виде, били су довољни сами себи.

Наставите са читањем

Звиждук

Дан је мирисао на детињство. Седела је на клупи у парку и затворених очију ослушкивала дечију грају. Два мала дечака учила су да звижде. Смејуљила се њиховим неуспешним покушајима и упорности са којом су и даље покушавали. Сетила се својих другова из детињства, код којих је звиждук био прави кодирани језик који девојчице (осим ње) нису знале. Она им је била пајтос и зато никада није чула иза својих леђа онај чувени звиждук који је значио „Каква риба“ Поред њих се увек осећала сигурно, али никад женствено, јер они у њој нису видели девојчицу. Знала је и она да звижди, али никад није била у прилици да употреби тај звиждук, јер није знала како би ОН реаговао на ТАЈ звиждук иза својих леђа.

Наставите са читањем

Штап

„Мама, види, насао сам стап“, рече мали плавушан и отрча до дрвета да копа рупу. Штап, односно гранчица, служи му као ашов 🙂
Поред паркића пролази мама са девојчицом која је очигледно кренула на маскембал – обучена у дугу плаву хаљину од тила, са крилима и чаробним штапићем.
„Еј, стани, морамо прво план да нацртамо“, вичу деца узраста неких десетак година. Иду на „планинарење“, сви имају спремне штапове. Дивно је што ова градска деца имају тај „дивљи“ кутак природе, одмах иза зграда, у коме проводе цело пролеће и лето. Зову га Гај.
А на клупи поред седи деда, ослоњен на штап који му олакшава ходање. Загледан у децу, мислима далеко у прошлости, када био је овчар који је са штапом у руци чувао стадо и слушао његову милу Анђелију како пева „Чобан тера овчице“: Наставите са читањем

У сусрет исповести

Исповест – спознање своје грешности, спознање суштине поста! Није пост „гладовање“, пост је, првенствено духовна димензија којом постајемо бољи људи, ближи Господу!

Наставите са читањем

Кривица

Драга моја,
ево ме након дугих година ћутања. Можда ћеш, кад прочиташ ово писмо схватити…
Верујем да свако од нас у једном тренутку живота осети потребу да сагледа свој живот, да покуша да схвати зашто су се неке ствари десиле баш тако како су се десиле, зашто је у некој ситуацији поступио баш тако како је поступио, зашто је постао баш такав човек какав је постао. Наставите са читањем