Category: прозни записи

Кад казаљке се склопе

Још један књижевни конкурс. Тема која је, скоро моментално, родила причу у глави. А пре неколико дана добих свој примерак зборника.

Наставите са читањем

Писмо мамама на ивици нервног слома

Одбијам, упорно, тврдоглаво одбијам да себе сврстам у категорију „маме на ивици нервног слома“. Све ово сувише дуго траје и полако почиње да ми буде напорно, да психички „пуцам по шавовима“. Али, ја и даље покушавам да у свим ситуацијама нађем нешто позитивно. Управо са тим циљем и пишем ово писмо свим мамама на ивици нервног слома, као подсетник како себи могу мало олакшати живот.

Наставите са читањем

Ноћно путовање

У октобру месецу 2020. године расписан је конкурс за кратку причу од тачно 505 речи на тему „Гужва у саобраћају„. Шта рећи – тема инспиративна, а додатан мотив је био да покушам да се уклопим у задати број речи. У јануару месецу на страници Књижевне вертикале на фејсбуку објављиване су приче које су се нашле у збирци која је изашла прошле недеље. Између осталих, и моја прича је била објављена.
Интересантно је да сам свој примерак збирке добила на дан смрти светог владике Николаја, светитеља чије су ме књиге много пута „дизале са дна“.
Мотив путовања и шта све оно може донети је изузетно снажан мотив. Није ни чудо што многи пишу на ту тему. Мене је, рецимо, одушевио рад девојчице из нашег комшилука, сестре Маринине другарице, која има само 16 година!
Надам се да ћете уживати у читању моје приче о путовању, барем онолико колико сам ја уживала док сам је писала.

Наставите са читањем

Дневник једног Балканца, датум 24.1.2021.

Купио сам јутрос лубеницу, нека нова сорта. Једва чекам да је пробам.
Док сам пио кафу седох да погледам шта Американац који за себе тврди да је најпоноснији Србин каже у свом најновијем снимку на јутјубу. Један од оних који би могли бити део кампање „није тешко бити фин“, или „причај српски да те цео свет разуме“.

Наставите са читањем

Опроштај

Ближила се поноћ и улазак у датум мистичних бројева: 12 12 20 20 Дуго већ ишчекује овај дан када се отвара портал који омогућава путовање кроз време. Желела је да оде у младост свог оца, да сазна шта се догодило и зашто је однос између њених родитеља био хладан као Сибир.

Наставите са читањем

Фолирант

Као и сваке зиме, уживала је скијању. Било је много снега, стазе су биле фантастично припремљене, време баш како и треба да буде за скијање. Падови су нормална појава за скијаше, тако да није ни обраћала пажњу. Јесте да је пала директно на леђа, али није је ништа болело и наставила је да живи нормално.

Наставите са читањем

Мемоари тужне баба-девојке

На годишњици матуре: „Колико дуго се нисмо видели, а као да се нисмо растајали… Сада ћемо наставити дружење…“ „Да, обавезно…“ И наставили смо, целих две недеље

Наставите са читањем

Поглед који је рекао све

Када је одлучила да се врати у град свог детињства сви су мислили да то није паметна идеја. Говорили су јој да не иде, али она никога није слушала.

Наставите са читањем

Ако покуцам хоћеш ли ми отворити

Сине мој,
зар ти нисам рекао „Ја сам Бог твој, немој имати других богова“? А ти, шта си урадио? Мало сам од тебе тражио, још мање добио… Али, ја и даље верујем у тебе. И надам се да, када покуцам на врата твог срца, да отворићеш ми.

Наставите са читањем