Category: прозни записи

Лош мозаик

Тог дана је схватила да никад неће бити део друштва овог града – нису имали заједничке успомене!
Али, ни са људима из претходног града нема заједничке успомене!
Ни са људима из оног трећег!
Њен живот је, дефинитивно, само лош мозаик коме много делова недостаје…

Advertisements

циганка

Ишла је улицом, удубљена у своје мисли, држећи Соњу за руку, потпуно несвесна њеног присуства. Тргла се на њене речи: „Мама, ова тета каже да те чека велики успех“. Заустила је да каже: „Ма, пусти, бре, то су цигањска посла“, али се сетила Тање

Наставите са читањем

Почиње још један пост

„Драга моја бакана,
прочитах јутрос речи: ‘Сви смо криви за све! сваки је крив за све! сви су криви за свакога! Схватимо ли то, осетимо ли то, ми ћемо свима опростити све, молити се за сва бића у свима световима, да би и нама Господ опростио грехе наше. Ми људи, криви смо сваки пред свима и сви пред свакиме. Штавише, ми људи криви смо и пред животињама и пред птицама, и пред цвећем, и пред дрвећем, и пред свима бићима на земљи, јер смо ми грехом својим увели смрт и патње у овај земаљски свет – ми људи. Ако икада, онда на данашњи дан хришћани треба да су свесни тога, и да из све душе завапе: „Опростите нам и ви птице, опростите нам и ви мрави, опростите нам и ви пчеле, опростите нам и ви срне, опрости нам и ти траво, опрости нам и ти цвеће, опрости нам и ти дрвеће, опростите нам и ви рибе, опростите нам и ви звезде, опростите нам (сва) створења земаљска, јер смртно се огрешисмо о вас што навукосмо на вас безбројне патње и што рај претворисмо у пакао“!
Еванђеље праштања је толико неопходно земаљском свету да се протеже и на птице у гори. Наши стари говораху, причао ми је мој покојни отац, да се на данашњи дан и птице у гори опраштају, птице у гори опраштају… О, какве нежне, анђелске и еванђелске осетљивости и саосетљивости код птица. Оне јаче од нас осећају Спаситељево дирљиво Еванђеље опраштања. Гле, птице у гори усрдније су од људи у испуњавању Еванђеља Христовог.
Браћо, застидимо се пред птицама. Зар да нас оне претекну у испуњавању Христовог Еванђеља? Похитајмо, опростимо данас свима, еда би Господ опростио нама грехе наше. Помолимо се за све, за пријатеље и непријатеље, за оне који нас мрзе и за оне који нас воле, за добротворе и злотворе.’

Како обавезујуће речи аве Јустина. И зато, обећах себи да ћу овај пост, коначно, посветити раду на себи! Покушаћу да одрекнем се, односно да употребу друштвених мрежа и интернета сведем на неопходни минимум, а остатак дана да посветим молитви и духовним садржајима!
Закорачих у пост пуна вере у Господа…“

Тако је писала својој бакани у навечерје поста који води нас сусрету са Богомладенцем Христом у штали. Ни слутила није да ће бакана тај најрадоснији празник дочекати у наручју Богомладенца…

Соба 23

Била је са друштвом на мору… Студентско одмаралиште… Журке сваке ноћи…
Те вечери понестало је шећера за кафу. Обилазиле су суседне собе док нису прикупиле и шећер и друштво за кафу. Дивна, опуштена атмосфера, испуњена смехом. Осетила је да је он гледа, али се правила да не примећује. Након кафе, момци су отишли да се спреме за журку, мада је он све време спомињао бурек.

Наставите са читањем

Клетва

Прогањају је речи кл­етве што изговорила је те октобарске веч­ери. Ни слутила није да речи изговорене у бесу, у очају, о којима није ни размис­лила већ су саме скл­изнуле са усана, да ће тих пет речи пром­енити и његов и њен живот.

Клетва се обистинила у потпуности, нажал­ост! А она и данас носи осећај кривице као камен на леђима…


Још једна причица за учешће у стилској вежби Кривица.

Кривица

тужилац: Часни суде, завршавам своју уво­дну реч констатацијом да је свакоме крив­ица на челу исписана
судија: Молим оптуже­ног да се изјасни о кривици
оптужени: Ја ћу се бранити ћутањем, а ту­жилац нека прочита са мог чела све што га интересује


Још једна стилска вежба у групи Читалиште лепоте и слободе. Ја се одлучих за кратку форму.

Вилинска школа

Вилинска земља је царство Шумских вила, смештено у срцу Старе шуме, у крошњама столетних храстова. У крошњама десет највећих храстова налази се десет Вилинских насеља. Заједничка им је Вилинска школа, смештена на најдебљим гранама најстаријег храста.

Наставите са читањем

Анђелко

Маја је девојчица коју су родитељи дуго и жељно ишчекивали. Када се родила – у њеној породици био је празник. Дочекали су је балони и пуна соба разних плишаних играчака. Од свих тих играчака она је издвојила једно љубичасто клемпаво куче.

Наставите са читањем

После исповести

Док је стајала у реду за исповест пребирала је по глави шта је то што не сме да заборави да исповеди. И само је у једном тренутку схватила да је крајње време да и Господу призна да њен брак је у кризи! Није морала да објашњава​ и детаљише, свештеник је тачно знао шта треба да каже!

Наставите са читањем