Category: прозни записи

Њен дневник

Недостаје јој мир њеног стана из детињства, њен кутак, полица за књиге, радни сто са фиокама које су пажљиво чувале њено највеће богатство – њене дневнике. Сви простори у којима је после тога живела личили су на железничку станицу. Додуше, ни она није осећала да живи у тим становима, углавном је имала осећај да је ту привремено, у пролазу… Па, ипак, њен верни пратилац кроз све те животне просторе био је дневник. Као да је подсвесно знала, осећала значај записивања својих осећања и размишљања о њима.

Наставите са читањем

Обична жена

Поново тоне, поново је живот притиска са свих страна: таман једно дете прездравило, друго остало кући, муж килав већ данима – изгледа да закачио неки грип, треба да јој дођу гости, а она због посла по цео дан није кући… Као да носи тежину целог света на леђима.
Наставите са читањем

живот шири од „пионирске заклетве“

Нејасно сећање на 29. новембар када у сали за физичко, на свечаној приредби, сви прваци углас изговарају „Данас када постајем пионир…“ Само пола године раније, у вртићу, била је кажњена јер није хтела да гледа сахрану на телевизији. Шта зна дете од 6 година шта је сахрана, њој је то било досадно! Наставите са читањем

Она и Тања

Не сећа се кад је први пут издвојила од осталих који просе испред цркве. Углавном их је заобилазила носећи осећај нелагоде кући. Па, ипак, једног дана њој је пружила „динар“. Осталих није било.

Наставите са читањем

Господ на крсту

Господ распет на крсту. Гледа људе због којих страда. Сви живе неке своје животе: играју, певају, фарбају јаја веселећи се нерадним данима које проводе са породицом, породиље у породилиштима срећне због дара Божијег размишљају да ли имају довољно млека за бебу и да ли је храна коју саме добијају здрава, путују у иностранство дивећи се храни, хотелима и неким људским творевинама (или кукајући на све то), пребројавају гласове са избора…
Наставите са читањем

недеља праштања и почетак поста

Почиње још једно дуго путовање ка Христу. Иако зна да је то, у ствари, путовање ка себи, и даље говори “ка Христу”. Зна она да је лицемерно то што годинама “пости”, а не мења се ни мало. Зато јој је лакше рећи “путовање ка Христу”, претварајући и овај пост у још једну фарсу.
Недостаје јој њена бакана. Тада није имала изговора и постила је. Барем што се јела тиче. Бакана је спремала посну трпезу са пуно љубави. Сваки пост је трајао кратко, уз баканин топао осмех.
Наставите са читањем

шаховска табла (2)

Краљица је још једном жртвовала пешаке, заборављајући да и пешаци су људи. Она их одавно види само као бројеве, као статистичку појаву која углавном само смета. Чак и ти безимени створови, којих има као мрава, добро дођу да их понекад жртвује, ради „већег добра“. Важније фигуре од њих имају своје велике улоге у свакој партији, мада и они на крају буду замењени, жртвовани, кад појаве се још важније фигуре…
Бог их гледа одозго и пише нешто у своју књигу, климајући главом загонетно се смешећи.
Анђели су трчали око пешака, убацивали на кантар сваки грам доброте, сваку проливену сузу… Неки други анђели сакрили су крилима очи да не гледају срамоту, да не би једног дана морали да додају на онај други тас…
И прође још један дан…

Док киша пада

ПЉУП… Како иритантно одзвања капање чесме ноћу.
ДУМ-ДУМ-ДУМ… Како иритантно одзвања добовање кише у олуке.
ШШШШ… Пада киша… Дува ветар…
КРАТКОТРАЈНИ БЉЕСАК… Потмуло режање у даљини.
ДУ-ДУ-ДУ… ТРААААС… Свети Илија Громовник, јашући на ватреним кочијама, бичем својим опомиње народ. Али, мало њих га чује. Још мање разуме…
Наставите са читањем

шаховска табла

Не знам зашто ме је Негославин текст „Како ли је онима који нам кроје животе“ подсетио на нешто јако давно записано:

Краљица је седела испред табле живота. Распоред фигура добро познат – годинама га гледа. Запазила је једну скривену у ћошку, саму. Око ње непробојан зид, а до најближе фигуре непрегледан празан простор.

Краљица се насмешила. Склонила је фигуре са табле. Малу усамљену фигуру сместила је у центар и окружила је најуспешнијим фигурама из прошле партије. Сада је све било препуштено самим фигурама. О даљем току партије одлучују саме.

о животу

Живот је као бајка: Живјела једном једна… Кратко траје, а оно што из њега научиш немаш гдје примијенити. Брзо се заврши и не знаш да ли си могао нешто промијенити. Ако се заврши лијепо кажеш да си био сретан. Ако је ружан крај кажеш да ће бити боље.
Колико главни јунаци бајке имају удјела у својој судбини? То не зна ни онај ко је испричао ту бајку. Али, ни он не примјењује у животу поуке из бајке. А онда ће жалити.
Наставите са читањем