Category: прозни записи

После исповести

Док је стајала у реду за исповест пребирала је по глави шта је то што не сме да заборави да исповеди. И само је у једном тренутку схватила да је крајње време да и Господу призна да њен брак је у кризи! Није морала да објашњава​ и детаљише, свештеник је тачно знао шта треба да каже!

Наставите са читањем

Гинска – вилинска река

У шуми испод врха древног Хема који се назива Ком живела је Шумска​ Мајка са својих седам кћери, седам добрих вила. Најмлађа, прелепа Гинска, дуге златне косе, била је права Шумска Вила. Знала је обронке планине Хем уздуж и попреко. Живела у љубави са свим животињама: вукови су јој се склањали са пута, лисице је даривале ситним животињама које је она пуштала, зечеви нису бежали већ су јој из руке јели… Чак је и медвед у јесен, пред спавање, долазио код ње да му пожели лепе снове. И сањао је медвед најслађе снове, пуне меда и крушака.

Наставите са читањем

Дреновачка тајна

Док је излазио из аутомобила размишљао је о томе како не воли сахране. Углавном их избегава, чак и оне којима по службеној дужности мора да присуствује, али у питању је његов деда, човек који га је научио свему што зна. Можда због тога и не може да прихвати чињеницу да је његов деда имао снаге да сам себи одузме живот.

Наставите са читањем

Дан кад је отишао…

Када су га тог дана примили у болницу и заказали хитну операцију рекла јој је да би било добро да оду до цркве и да упале свеће, да помоле се за њега. Страх у њеним очима, њено одлучно: „Нема потребе, још је жив!“ паралисало је! Свих наредних месеци била је паралисана. До њене свести је допирало само оно што су јој говорили, ништа није питала…

Наставите са читањем

Те ноћи, кад рекла је крај…

Те ноћи, кад му је, коначно, рекла КРАЈ… Те ноћи је први пут осетила олакшање!
Села је на кревет и пустила мисли да теку… Сећала се свих свађа… Свих могућих свађа, свих могућих крајева и поновних почетака… Свих оних „извини, нећу никад више“, „ја не могу без тебе“, „сада ће све бити боље, нисам више иста“… Свих проливених суза… Свих непроспаваних ноћи јер је заборавио да јој се јави… Свега ружног током дугих десет година… Наставите са читањем

Каја и Лаза

Каја је тужна девојчица. Живи у згради, на високом спрату, са мамом, татом, баком и деком. Иако су се њени родитељи одлучили да раде посао од куће како би били са њом, она је ипак тужна. Имају и куцу коју много воли, али ни умиљате псеће очи не могу да отерају њену тугу.
Каја нема ниједног другара. Цео њен свет је у стану. Иако јој сви пружају много љубави, она би желела брата или сестру.

Наставите са читањем

Оаза мира у центру града

Искористила је паузу на послу да прошета градом. Људи око ње су ужурбано јурили за својим пословима. Бука и метеж уобичајени за радни дан пре подне. Обавила је оно што је искористила као изговор да изађе. Одлучила је да се врати дужим путем.

Наставите са читањем

Њен дневник

Недостаје јој мир њеног стана из детињства, њен кутак, полица за књиге, радни сто са фиокама које су пажљиво чувале њено највеће богатство – њене дневнике. Сви простори у којима је после тога живела личили су на железничку станицу. Додуше, ни она није осећала да живи у тим становима, углавном је имала осећај да је ту привремено, у пролазу… Па, ипак, њен верни пратилац кроз све те животне просторе био је дневник. Као да је подсвесно знала, осећала значај записивања својих осећања и размишљања о њима.

Наставите са читањем

Обична жена

Поново тоне, поново је живот притиска са свих страна: таман једно дете прездравило, друго остало кући, муж килав већ данима – изгледа да закачио неки грип, треба да јој дођу гости, а она због посла по цео дан није кући… Као да носи тежину целог света на леђима.
Наставите са читањем

живот шири од „пионирске заклетве“

Нејасно сећање на 29. новембар када у сали за физичко, на свечаној приредби, сви прваци углас изговарају „Данас када постајем пионир…“ Само пола године раније, у вртићу, била је кажњена јер није хтела да гледа сахрану на телевизији. Шта зна дете од 6 година шта је сахрана, њој је то било досадно! Наставите са читањем