Category: слике из живота

Наша стварност

Један младић, матурант, се предозирао. Бенсединима. Наставници су позвали хитну помоћ и послали га стручним људима на лечење. Родитељи се нису ни појавили! Једна девојка је побегла од куће како би живела са момком. Њени родитељи су отишли код ње и рекли јој да може да живи свој живот, али да су они увек ту за њу!

Наставите читање →

Размишљања једне доконе жене

Кажу да постоје народи који су по природи поданички: Индијци, Срби… Оно што они који то говоре не разумеју је чињеница да су ти народи свесни да су на овој планети само пролазници и да се труде да живе у складу са природом поштујући свако живо биће.

Наставите читање →

Две животне приче

– Морала сам да се вратим. Ту психички тортуру нисам могла више да поднесем. Мени је моје здравље на првом месту. Оно што ме највише боли је моја ћерка. Она се наљутила на мене и неће уопште да контактира са мном. Не разуме она, а мене душа боли…
– Млада је она, нема довољно животног искуства, схватиће временом
– Знаш, она је мени нашла тај посао, и љути се на мене што нисам издржала.
– Твоје здравље је најважније, јер само здрава можеш да јој помогнеш
– Знам ја то. Она је тамо сама, надала се да ћу бити тамо уз њу, нема она много људи са којима се дружи
– Схватиће она временом, веруј ми. Бог увек све доведе на своје место
– Ту си у праву. Ја се стално молим Богу за њу…


Пре неког времена сам наишла на пар интересантних прича о људској доброти. Сетила сам се своје баке која је сваког намерника примила у кућу, дала им ручак, не гледајући ни ко су ни шта су. Сама сам била сведок колико је чак и Цигани поштују, јер је и њих небројено пута нахранила. Подсећа ме њено понашање на оне две лепте из јеванђелске приче, јер је и она у својој немаштини од уста своје породице одвајала да би нахранила намерника. Осећам данас понос што је таква особа била део мог живота и васпитања!

Јато без гнезда

Сећаш ли се како си се као дете осећао одбачен од друштва, јер твоји родитељи нису одрастали у том граду па нису имали пријатеље из детињства са којима деле заједничка сећања, са којима иду на зимовања, летовања, разне прославе. А онда, годинама касније, видиш да и твоја деца доживљавају исто, из истих разлога. И онда, из дубине сећања, изроне стихови песме Јато без гнезда које цео живот носиш у себи, а тек сада схватиш одакле их знаш.

Мој „женски родослов“

Моја баба је била жена коју живот није мазио. Од петоро деце које је родила двоје је сахранила. Најстарија ћерка, девојчица од девет година, лепа к’о лутка, али болест је била јача. До краја живота баба је туговала за њом. После њене смрти родила је сина, за кога се надала да ће бити ћерка (како би „заменио“ „омиљено“ дете). У првом тренутку јој је било тешко што није ћерка, али он је до краја живота био из њу! Најмлађи син, беба још. Њега некако није много спомињала, а само она зна колико јој је било тешко. Па, ипак, баба је била мудра жена, увек спремна да посаветује и помогне. Њен животни оптимизам је нешто што је оставило јак утисак на мене. Увек сам имала њен пример пред очима, као некога ко је свашта претурио преко главе, а на крају остао „чисте памети“!
Моја мама, још једна трагично јака личност. И она је сахранила једно дете. За разлику од многих, који у таквим ситуацијама посегну за лековима (или „чашицом“) како би се лакше изборили са болом – она је свој бол боловала чисте главе. Одбијала је сваку помисао на то јер је хтела да се сама избори са својим болом.
Мој живот није бајка. Живим обичан живот, са успонима и падовима. Али, у најтежим ситуацијама имала сам две јаке жене пред собом, чији ми је пример давао снагу да кренем даље.
—
Можда се овај текст не уклапа у тему „могућност једног живота“ на коју нас је Мерима позвала у објави, али мене је њена објава инспирасала да одам признање овим јаким женама које толико волим.
#mogućnostjednogživota #životjednostavnomoj #inspiriši #osmeh #mogujaovo #inspirišime #pisacsvogživota

Крај школске 2020/2021. године

Душан је завршио најбезбрижнији део живота. Као што једна од песмица коју предшколци обично спремају за завршну приредбу каже „ту нам цвета љубав, ту цвета другарство“.

Наставите читање →

Недеља око светог Саве

Далеко смо ми од светитеља кога сваке године прослављамо као школску Славу. Заиста су ретки они међу нама који у прослави овог светитеља на прво место стављају духовни елемент. Па, ипак, ове године неки људи су нашли начин да га на достојанствен начин обележе. Слава Господу! Наставите читање →

Почетак школске године

Нека деца су са радошћу кренула у нову школску годину. Нека друга баш и нису толико весела.
Првачићи су, очекивано, највише били узбуђени. Њих је чекало нешто потпуно ново: школа, учитељица, неки нови другари. Старији другари су им приредили приредбу за добродошлицу. Али, оно о чему нико није размишљао су савремени родитељи који су свом мезимчету одабрали учитељицу (педагог и психолог ионако немају појма), који морају да буду поред свог мезимчета како би се сликали и објавили слике на инстаграму и фејсбуку, који морају гласно да коментаришу како се деца лепа, слатка… Приредбу, коју су старији другари са пуно љубави припремали, нико ни не примећује…

Наставите читање →

Савремени родитељи

Жалосно је што многа деца и поред живих родитеља имају осећај да им недостаје мајчинска или очинска фигура. У данашње време родитељи много времена проводе ван куће, на послу. Сведоци смо да је циљ СВИХ послодаваца да запослени живе за посао, да немају времена за лични живот. А деца траже своје! (Ако си већ одвојио време и изашао са дететом – обрати пажњу на њега. Немој мислима бити на другом месту, немој све време телефонирати, док те дете упорно дозива да погледаш шта зна!) Наставите читање →