Тог дана Дуле је дошао из вртића и показао ми све поклоне које је тамо правио за мене. Најпре ми је показао „шеширић“, који „може и на зид да се окачи“:

Затим је показао „цветић“ и нагласио да „нешто пише“:

А онда је почео да рецитује:

---

Драга моја мама
само да зна,
мене што те волим
ти имаш.

Сваки дан те волим
драга моја мама,
увек бићу ту,
нећеш бити сама.

Ја ћу ти с’ љубављу
поклонити цвет,
јер ипак то данас
ради цели свет.

Осмех на твом лицу
желим сваког дана,
СРЕЋАН ОСМИ МАРТ
драга моја мама.

---

И тада су ми биле јасне све оне петице што је добијао у вртићу, а кад питам за шта их је добио он онако стидљиво каже „радили смо нешто“.
Тек касније су сво троје пришли и комплетирали галерију поклона:

Деца имају право да буду ведра и здрава,
Да расту и да миришу као цвеће и као трава.

Деца имају право на бистри поток и реку,
И као сви лептири на цветну ливаду меку. Наставите читање →

Хвалио се ветар свуда,
уздизо се преко свега,
и сунцу је пркосио
да је јачи и од њега.

“Ниси јачи, – сунце рече. –
Хвалиша си, ветре, само.”
“Ја ти рекох да сам јачи!”
“Е па хајд’ да покушамо!”

Наставите читање →

За све бесане ноћи,
и за све брижне очи
које си од мене крила.
За све уздахе твоје,
за очи које се боје,
за мене мајко мила.
За руке твоје меке,
за речи топле, благе
које си шапутала.
За све, за све ти хвала.
За све што си ми рекла,
за све што си ми дала
хвала ти, хвала мајко мила!

---

Ову верзију је Дуле учио у вртићу (мало се разликује од оригинала, који је написала Мира Алечковић), уз неизоставну честитку и поклон:

Најлепше су зимске чари
Од њих лепше не постоје
Волите се сви другари
Атмосфере нема боље! Наставите читање →

Пре неки дан дошао је Дуле из вртића и рекао „Хоћеш да ти испричам нову разбрајалицу“. Дан пре тога је причао о превозним средствима, а пре тога о живој и неживој природи. Настављамо да заједно са децом изнова откривамо свет око нас.

Наставите читање →

Када деца ручице шире,
личе на лаке беле лептире.
Када деца ручице пруже,
лепа су као најлепше руже.
А када загрле маму и тату,
лепша су од руже у цвату,
лепша су од лептира у лету…
Тада су деца најлепша на свету!

У срцу сам песму носио,
у мислима стихове низао,
сузама редове росио
док сам је теби писао.

Уснама сам песму љубио,
да бих је мами даривао,
мама, мама, драга мама
желим да си увек с нама!

Дали су ми фебруаре,
домаћи задатак:
да објасним укратко
што си тако кратак. Наставите читање →