Category: Uncategorized

8. март

Чак и док сам била девојчица нервирала ме је чињеница да постоји „дан жена“. Некако је сама та чињеница указивала да жене нису поштоване, али тог дана их сви поштују и воле. Лицемерје.

Наставите са читањем →

Размишљања једне доконе жене

Кажу да постоје народи који су по природи поданички: Индијци, Срби… Оно што они који то говоре не разумеју је чињеница да су ти народи свесни да су на овој планети само пролазници и да се труде да живе у складу са природом поштујући свако живо биће.

Наставите са читањем →

Зимски распуст 2021.

Ове године распуст је имао другачији термин него претходних година. Договорили смо се да после Божића одемо у Ниш, код моје маме. Кад су најавили да ће од 9. јануара бити снег и у јужној Србији баш смо се обрадовали. Јер, зима без грудвања, санкања, Снешка Белића и није зима, зар не?

Наставите са читањем →

1.1.2021.

Испратисмо једну чудну годину: годину неостварених жеља, нереализованих планова, годину страха и затворености. Па, ипак, било је много лепих тренутака, много осећања којих желимо да се сећамо!
Закорачили смо у нову годину очекујући да пружи нам све оно што претходна није, и још више од тога. Заборављамо да много тога зависи од нас, да живот чине мале ствари и тренуци који се памте.
Желим нам свима да следеће године поносно можемо рећи „у години за нама остварио сам…“

Само још један сан

Док је стајала на аутобуском стајалишту и посматрала црвене тачке на тротоару које показују где људи треба да стоје док чекају долазак аутобуса сетила се сцена из научнофантастичних филмова у којима људи, скоро роботизовани, ходају у савршеном реду, свако зна своје место, нема гурања, нервозе… Додуше, у тим филмовима људи не носе маске. И, углавном, приказују постапокалиптично друштво. Можда се због тога људи, и то с правом, плаше. Јер, стално нам говоре да морамо да научимо да живимо са овим вирусом. Творци овог вируса планирају да ово траје јако дуго, како би људе научили послушности, како би постали роботизовани као људи у оним научнофантастичним филмовима. Наставите са читањем →

Недеља мироносица

Христос воскресе!
Данас се сећамо жена које су прве сазнале за Христово васкрсење. Није случајно што је Господ жени дао да роди Спаситеља, и што је жене удостојио да прве сазнају оно што чини основ наше вере. Јер жене су очувале нашу веру, оне су тихо и ненаметљиво училе децу да моле се Богу, да боје се Бога… Оне су се молиле пред славском иконом плачући, у тишини ноћи кад их нико не види… Чак и кад су трпеле разна искушења, чак и кад су саме страдале молиле су се у себи, светој Петки и Мајци Богородици… Господе, подари нама женама смиреност и веру жена мироносица, да Те и ми прослављамо чиста срца!
Са друге стране, данас прослављамо дан преноса моштију светог владике Николаја у Србију. Још једна прилика да покажемо, првенствено себи, да ли смо достојни назвати се потомцима светог Саве! Наставите са читањем →

Рекреативци у Бијељини

Овонедељни, односно прошлонедељни #utisak мало касни, тако да се извињавам редовним читаоцима који нестрпљиво чекају недељу навече да читају мој „недељни извештај“ (и следеће недеље ће каснити, из сличног разлога 😉 )
Моји пратиоци на Инстаграму знају да смо код Марине имали креативну радионицу на којој су и Марина и Дуле уживали. Сви родитељи и деца, а нарочито учитељица, су врло задовољни како је све прошло. Наставите са читањем →

с оне стране времена

Недавно сам на блогу Јелене Пантић прочитала интересантан текст о „разговору са дететом у себи“. Не знам зашто, али одмах сам помислила на једну своју слику и замислила како би изгледао сусрет мене данас и мене тада. Можда то није баш оно што је Јелена препоручила, али је мени „сусрет“ са малом Сузом пријао. Схватила сам да колико год да се разликујем од те девојчице, дубоко унутра обе смо исте. И зато је волим и зато ми је тешко због свега лошег што живот јој је пружао.
Наставите са читањем →