Звиждук

Дан је мирисао на детињство. Седела је на клупи у парку и затворених очију ослушкивала дечију грају. Два мала дечака учила су да звижде. Смејуљила се њиховим неуспешним покушајима и упорности са којом су и даље покушавали. Сетила се својих другова из детињства, код којих је звиждук био прави кодирани језик који девојчице (осим ње) нису знале. Она им је била пајтос и зато никада није чула иза својих леђа онај чувени звиждук који је значио „Каква риба“ Поред њих се увек осећала сигурно, али никад женствено, јер они у њој нису видели девојчицу. Знала је и она да звижди, али никад није била у прилици да употреби тај звиждук, јер није знала како би ОН реаговао на ТАЈ звиждук иза својих леђа.

Наставите са читањем

Advertisements

о људима и једној сјајној књизи

– неки штрајкују не знајући заправо ни за шта се боре
– неки су променили, или мењају посао

Наставите са читањем

Врежински мост

Још нам је свима свеже сећање на трагедију у Ђенови. Знамо и да је министар(ка) Михајловић наредила проверу свих мостова дужих од 100 метара. А шта је са свим оним малим, сеоским мостовима, који представљају једину везу са светом? Шта са свим мостовима који су због небриге доведени до границе употребљивости, али су краћи од 100 метара?!

Наставите са читањем

Недеља спознања животних мудрости

Након година заваравања и проналажења оправдања за нечији нерад, коначно признајем себи да неки људи не раде добро свој посао! И схватам да не треба ћутати, већ рећи именом и презименом, колико год нам тај неко био драг (можда баш због тога!)

Наставите са читањем

Смрт, сахрана

Природан завршетак једног живота је смрт!
У природи човека је да се плаши свега непознатог, а смрт јесте једна велика непознаница. Оно што нарочито изазива страх је чињеница да се нико није вратио кад једном пређе ту границу (не говорим о четвородневном Лазару кога је Исус Христос васкрсао, не говорим ни о самом Господу нашем Исусу Христу – говорим о обичним људима)

Наставите са читањем

Жртвовање

По хришћанском моралу једна од највећих врлина је жртва за ближње. То је и садржано у другој заповести „љуби ближњега свога као самога себе“! Хм… Као самога себе! А не „више од себе“!

Наставите са читањем

Породична једнодневна екскурзија

Након нашег Викенда за двоје дошли смо на идеју да би и са децом могли организовати неку врсту једнодневне екскурзије: путовање у неко место (до којег вожња неће трајати предуго) где би они могли да виде и науче нешто ново. Сјајан начин да осмислимо наше заједничко време, које ће они сигурно дуго памтити 😉
Након размишљања, анализирања и договарања направисмо следећи план: Виминацијум, манастир Рукумија, Смедеревска тврђава и ручак у неком ресторану на обали Дунава.

Наставите са читањем

Зоо врт

Мене израз „зоо врт“ подсећа на детињство и на три мечета која сам дуго гледала како се играју. То су били дани када је породица била на окупу и када смо сви заједно уживали.

Наставите са читањем

Још једно размишљање о школи

Чак и пре него што је Ана кренула у школу слушала сам разне приче како је школа оваква или онаква. Трудила сам се да не обраћам пажњу на њих, јер људи имају обичај да претерују. Па, ипак, стала ми је кнедла у грлу кад сам, у Анином првом разреду у распореду видела 5 часова!

Наставите са читањем

Почела је нова школска година

#utisak недеље за нама је почетак школске године!
– Марина је кренула у школу. Одушевљена је учитељицом. А мене је њена учитељица одушевила једном констатацијом на крају радне недеље којом је показала колико добро ради свој посао. Сада сам попуно мирна, знам да је Марина у сигурним рукама 🙂 Наставите са читањем