Кад казаљке се склопе

Још један књижевни конкурс. Тема која је, скоро моментално, родила причу у глави. А пре неколико дана добих свој примерак зборника.

Наставите са читањем

Писмо мамама на ивици нервног слома

Одбијам, упорно, тврдоглаво одбијам да себе сврстам у категорију „маме на ивици нервног слома“. Све ово сувише дуго траје и полако почиње да ми буде напорно, да психички „пуцам по шавовима“. Али, ја и даље покушавам да у свим ситуацијама нађем нешто позитивно. Управо са тим циљем и пишем ово писмо свим мамама на ивици нервног слома, као подсетник како себи могу мало олакшати живот.

Наставите са читањем

Прича о баксузном кревету

Нама као породици 2019. је била једна јако лепа година.
Почела је мојом објављеном песмом у зборнику Будимо људи. Те године смо, коначно, успели да се организујемо и одемо на летовање. Учили смо српску историју у Грчкој и у Србији, Ана је имала своју прву турнеју
На ред је дошло и остваривање плана за постепеним уређењем стана. Почели смо, од дечије собе, а да би деци дали њихов простор морали смо се ми „иселити“ у дневни боравак. За то исељавање неопходан је кревет! А тај кревет је морао да испуни одређене захтеве, нарочито димензије, како би се уклопио у расположиви простор.
Уживали смо у обиласку продавница намештаја, иако је избор био јако сужен, с обзиром на димензије о којима смо морали водити рачуна. На крају, један једини модел је задовољавао све наше захтеве.

Наставите са читањем

Недеља друга поста

Када неко размишља другачије од нас логично је да помислимо да му неко пуни главу! Али, и он размишља на исти начин, само у супротном смеру. Баш као у причи „Два јарца„. Зато треба да покушамо да се ставимо на његово место, како бисмо могли да га разумемо. Тада бисмо били као она два монаха.

Наставите са читањем

Ноћно путовање

У октобру месецу 2020. године расписан је конкурс за кратку причу од тачно 505 речи на тему „Гужва у саобраћају„. Шта рећи – тема инспиративна, а додатан мотив је био да покушам да се уклопим у задати број речи. У јануару месецу на страници Књижевне вертикале на фејсбуку објављиване су приче које су се нашле у збирци која је изашла прошле недеље. Између осталих, и моја прича је била објављена.
Интересантно је да сам свој примерак збирке добила на дан смрти светог владике Николаја, светитеља чије су ме књиге много пута „дизале са дна“.
Мотив путовања и шта све оно може донети је изузетно снажан мотив. Није ни чудо што многи пишу на ту тему. Мене је, рецимо, одушевио рад девојчице из нашег комшилука, сестре Маринине другарице, која има само 16 година!
Надам се да ћете уживати у читању моје приче о путовању, барем онолико колико сам ја уживала док сам је писала.

Наставите са читањем

Епитаф песнику

Јуче је стигло пролеће:

А данас прослављамо краљицу лепе речи – поезију.

Учествовала сам на једном песничком конкурсу и освојила цела два гласа. Хвала онима који су гласали, јер знам да су заиста гласали са стихове, пошто ја тек данас објављујем да сам учествовала на том конкурсу, тако да нико није ни знао. А за све вас који волите моје стихове објављујем песму и овде.


Кад војник лати се мача
Он зна за шта се гине
Храбро корача ка смрти
И гледа у висине

Кад песник се лати пера
Нада се да ће да му се диве
Иако и сам зна
Да песници дуго не живе

Прави песник само истину пише
О љубави према животу и роду
Туга боји стихове његове
У којима сања слободу

„Уби ме прејака реч“
Један песник рече
Одневши тајну у гроб
О истини која и данас пече

„СВЕТ ЈЕ СПОЈ РАЗЛИЧИТОСТИ“ – Цветана Рајовић

Не волим да путујем. Никада нисам имала потребу за новим или за променама. Волим свој живот и не треба ми ништа више од онога што тренутно поседујем. Ипак, ево ме, у аутобусу сам. Одлазим далеко, у непознато, потпуно сама.

Наставите са читањем

Љубав и тачка

У твојим дубоким плавим очима
видим одраз љубави наше
Сјај из дубина обасјава ми лице
док срећна ходам поред тебе
Љубав наша траје дуго
и сваког дана све је јача
И деца, прави дарови љубави
иду са нама путем живота
дајући пуни смисао сваком дану
и пунећи срце љубављу!


Још једно поетско такмичење.

Почетак поста

У једној групи на фејсбуку испод објаве:
Poražacajuće je da neki ne žele da se vakcinišu. Plaše se zavera. Sami ste odgovorni. Alo, ne veruje medicini. Veruje u torije zavere, čipovanje, sataniste, ravnu zemlju. Treba im оduzeti licencu. Razlog je poremećeno psihičko stanje. Sramota
кренула је расправа са таквим арсеналом вређања за свакога ко мисли другачије да човека ухвати страх. Понекад се питам шта још увек тражим у тој групи!

Наставите са читањем

Недеља праштања

Ево, већ годину дана живимо Корона реалност. И као у народној пословици сви су показали своје право лице. Они који воле да „ватају кривине“ сада су добили легитимитет за такво понашање. Многи људи су злоупотребљени јер су научени да слепо слушају наређења. Верујући људи повукли су се у свет молитве.

Наставите са читањем