Питање за крај

Сада, када још једна генерација матураната ступа у живот одраслих остаје питање шта смо сви ми учинили да они постану људи, колико ће они сутра бити спремни и способни да боре се са изазовима које живот носи! Да ли смо препознали величину проблема које неки од њих носе и покушали да им олакшамо тај терет? Да ли смо у њима гледали само статистичке податке, или смо сваком од њих прилазили као личностима, што они и јесу, и покушавали да их разумемо, посаветујемо, узмемо за руку да пружимо подршку, саслушамо? У одговору на ово питање треба узети и све случајеве вршњачког насиља, психичког и физичког злостављања о којима се причало, а још више о онима о којима се ћутало!

Наставите са читањем

Финално такмичење „Кенгур без граница“ 2017.

Све је почело још пред крај првог полугодишта кад ме је Ана питала да ли може да се пријави на такмичење „Кенгур без граница“. Ја сам јој рекла да мора сама да одлучи – ако се пријави добиће сву нашу подршку, а ако се не пријави – ником ништа. Сутрадан ми је рекла да је одлучила да се пријави!
За тај први круг такмичења провежбали смо све задатке од претходних година, и са учитељицом су вежбали. Нисмо имали никаква очекивања. Ја сам је више припремала за варијанту да ако лоше уради, да се не секира… Наставите са читањем

„Позив на крекетање“ – Андра Франичевић

Јутрос жаба жабама
упутила писмо:
„Целе зиме, рођене,
крекетали нисмо.

Па нервозу због тога
добила сам јаку,
те вас зовем: Дођите
на жур у врбаку!

Изволите, молим вас,
моје госпе фине,
да се искрекећемо,
да нас жеља мине!“

Мало се хвалим

Човек је биће природе. А у природи постоји један устаљени циклус: рађање, живот током ког се дешавају разне промене и умирање. Зашто нам онда, упорно, намећу тај императив вечне младости, лепоте и здравља?! (При чему, ово последње – императив здравља, више се односи на визуелни део, да особа изгледа здраво!) У свакодневној трци, за парама, за послом, за ужицима свих врста, као да смо заборавили лепоту малих ствари… (Да се не лажемо – паре су потребне, али првенствено зато да нам омогуће испуњавање потреба!)

Наставите са читањем

Дреновачка тајна

Док је излазио из аутомобила размишљао је о томе како не воли сахране. Углавном их избегава, чак и оне којима по службеној дужности мора да присуствује, али у питању је његов деда, човек који га је научио свему што зна. Можда због тога и не може да прихвати чињеницу да је његов деда имао снаге да сам себи одузме живот.

Наставите са читањем

„Кућно васпитање“ – Јелена Сузић

Када неког сретнем
кажем „Добар дан“!
Говоре за мене:
„Лепо васпитан!“.

Кад губим у игри
никад се не љутим,
када неко прича
ја слушам и ћутим.

Наставите са читањем

О презименима

Знате ли причу о томе како су настала необична српска презимена?
Срби који су живели на просторима Аустроугарске приликом пописа, да би се успротивили Аустроугарској власти, сами себи су давали смешна имена. Касније су морали да их задрже, јер би изгубили сву имовину приликом промене презимена.
Мислим да већина људи у многим стварима​ ради на исти начин:
Не мисле о последицама, важно је само да зезну неког!

Дан кад је отишао…

Када су га тог дана примили у болницу и заказали хитну операцију рекла јој је да би било добро да оду до цркве и да упале свеће, да помоле се за њега. Страх у њеним очима, њено одлучно: „Нема потребе, још је жив!“ паралисало је! Свих наредних месеци била је паралисана. До њене свести је допирало само оно што су јој говорили, ништа није питала…

Наставите са читањем