Недеља праштања

Ево, већ годину дана живимо Корона реалност. И као у народној пословици сви су показали своје право лице. Они који воле да „ватају кривине“ сада су добили легитимитет за такво понашање. Многи људи су злоупотребљени јер су научени да слепо слушају наређења. Верујући људи повукли су се у свет молитве.

Наставите са читањем

Драга моја мама

Тог дана Дуле је дошао из вртића и показао ми све поклоне које је тамо правио за мене. Најпре ми је показао „шеширић“, који „може и на зид да се окачи“:
img_20210310_135531330
Затим је показао „цветић“ и нагласио да „нешто пише“:

А онда је почео да рецитује:


Драга моја мама
само да зна,
мене што те волим
ти имаш.

Сваки дан те волим
драга моја мама,
увек бићу ту,
нећеш бити сама.

Ја ћу ти с’ љубављу
поклонити цвет,
јер ипак то данас
ради цели свет.

Осмех на твом лицу
желим сваког дана,
СРЕЋАН ОСМИ МАРТ
драга моја мама.


И тада су ми биле јасне све оне петице што је добијао у вртићу, а кад питам за шта их је добио он онако стидљиво каже „радили смо нешто“.
Тек касније су сво троје пришли и комплетирали галерију поклона:
img_20210308_175400358-178612990.jpg

„Имена“ – Мирослав Антић

Кроз целу основну школу ниједна приредба није прошла а да ја не рецитујем. И данас памтим колико сам труда уложила како бих песму На цести Петровачкој што изражајније одрецитовала.

Наставите са читањем

преживећу

Преживећу!
Као и до сад што преживела сам:
и рат
и болест
и смрт драгих људи
и страх од овог или оног
и сазнање да другачија сам од људи око себе
и стид
и бол
и сећања која не умиру

Наставите са читањем

Поводом годишњице блога

Поводом годишњице блога (28. фебруар) обраћам се својим драгим читаоцима са молбом да ако имају неке примедбе, критике или предлоге за садржај блога да ми се могу слободно јавити 🙂

Наставите са читањем

Тимски играч

Поново се потврдило да то што неко одаје утисак да је симпатичан не значи да је истински добар. Дубоко у себи сваки човек има способност да препозна доброту у другоме. Али, већина људи је „одлучила“ да ту способност „искључи“ и да живи по аутоматизму – лакше је када неко други мисли уместо тебе!

Наставите са читањем

„Брале“ – Дејан Златић

Ово није приказ романа, ово су осећања која је роман узбуркао у мени. Данима сам путовала на посао са Млинићима, живела њихове животе и надала се ономе што се на крају и десило. Дала сам себи пар дана да ми се слегну утисци, па да их поделим са свима.

Наставите са читањем

Шљива пред кућом – породична слика

Ове јесени су ми до руку долазили занимљиви књижевни конкурси. На некима од њих сам учествовала. Неки су резултирали тиме што ће моје дело бити уврштено у зборник, а неки нису били тако успешни. Оно што је мени значајно је лепота стварања и осећај који је она у мени изазвала.
Први од тих конкурса био је Шљива пред кућом – породична слика.

Наставите са читањем