После исповести

Док је стајала у реду за исповест пребирала је по глави шта је то што не сме да заборави да исповеди. И само је у једном тренутку схватила да је крајње време да и Господу призна да њен брак је у кризи! Није морала да објашњава​ и детаљише, свештеник је тачно знао шта треба да каже!

Наставите са читањем

Завршили смо други разред

Прошле године, током Аниног првог разреда, темељито сам на блогу водила евиденцију о свему ономе што се дешава у учионици (и ван ње). Ове године добар део мог времена био је посвећен мојим обавезама, тако да је блог мало морао да трпи… Зато сада покушавам да направим кратку ретроспективу…

Наставите са читањем

Бака Ката

У просторијама Котуровића проводимо време већ четири године, откако је Ана кренула на фолклор. У почетку је она била сама међу другом децом, да би се временом почела дружити са неким девојчицама, а та дружења се настављају и после проба и ван Котуровића. Тако и ми родитељи/бабе/деде, док чекамо децу/унуке, нарочито у зимско време, седимо у Клубу (ја га зовем кафанче). Неки телефонирају, неки раде на лаптопу, неки седе и пију пиће у тишини, а неки почну да причају. Кад год сам била у прилици остављала сам Дулета кући, како бих се бар мало одморила. Тих дана сам седела у кафанчету и причала са разним људима, између осталог и са једном симпатичном бакицом.

Наставите са читањем

Један обичан дан

Нама је Анин полазак у други разред био стреснији од поласка у школу прошле године – прошле године сам ја била у кући и заиста смо лепо сарађивале. Пред крај школске године сам се ја вратила на посао, пошто смо муж и ја, стицајем околности, били иста смена ускочиле су бабе за тих месец дана. Ове године муж и ја смо се вратили у наш уобичајени ритам – ми смо супротне смене. Проблем је што смо Ана и ја супротне смене тако да се малтене нисмо ни виђале! Мада, учитељица​ каже да се по њеном понашању и односу према школским обавезама уопште није осетило да мама није ту!

Наставите са читањем

Рекреативци играју „Чачак“

У септембру месецу, кад су почеле пробе у новој сезони, дочекала нас је информација да ћемо учествовати на Етно фесту. Некако у исто време почели смо да спремамо и нову кореографију (Чачак), и ја сам у својој наивности веровала да ту нову кореографију спремамо за Етно фест. Сада знам колико је тешко спремити и увежбати кореографију!

Наставите са читањем

Гинска – вилинска река

У шуми испод врха древног Хема који се назива Ком живела је Шумска​ Мајка са својих седам кћери, седам добрих вила. Најмлађа, прелепа Гинска, дуге златне косе, била је права Шумска Вила. Знала је обронке планине Хем уздуж и попреко. Живела у љубави са свим животињама: вукови су јој се склањали са пута, лисице је даривале ситним животињама које је она пуштала, зечеви нису бежали већ су јој из руке јели… Чак је и медвед у јесен, пред спавање, долазио код ње да му пожели лепе снове. И сањао је медвед најслађе снове, пуне меда и крушака.

Наставите са читањем

На крају II разреда

На почетку другог разреда смо учили множење и штампану латиницу. Ишли смо: у Бранковину, у РТС, у Струганик, на Тару, у Музеј ваздухопловства… Учествовали смо: на Раковичком карневалу, на „60. Змајевим дечијим играма“, а учествовали смо и на међународном такмичењу „Кенгур без граница“ и ја сам прошла на финално такмичење. У Новом Саду смо глумили представу „Снежна краљица“. Умало да заборавим да смо ишли на Аду Циганлију. Да будем искрена и не лажем али се бојим III разреда и можда ће учитељица Јелена бити строжа. Никада нећу заборавити „венчање“ са Душаном Вучинићем из II4. То је било лудо вече. Не свиђа ми се што завршавамо други разред основне школе, али се радујем трећем.
Предлог за учитељицу и другаре. Да одмах на почетку трећег разреда направимо мајце „III3 цареви“.

Ана Филиповић

КРАЈ!

Путовање у свемир

Одлетела сам ракетом​ у свемир. Шетала сам по Месецу и одједном сам угледала како ми у сусрет иду фламенко плесачице. Баш сам се лепо играла са њима. После тога су ме училе кораке из фламенка. Нажалост, то је кратко трајало. Оне су морале да иду, а ја сам наставила своју шетњу по Месецу. Чинило ми се да их познајем од почетка живота.
Изненада сам наишла на ЦРНУ РУПУ. О, неее, прогутала ме је Црна рупа! Мислила сам да је то био последњи тренутак мог живота. Затворила сам очи како ништа не бих видела. Осетила сам како ме неко вуче на горе. Радовала сам се када ме је непознати човек избавио. Био је то ЧАРОБЊАК. Захвалила сам му се и обећала да никада више нећу ићи у свемир без њега. У знак захвалности ракетом сам га одвезла кући. Од тада више никада нисам ишла у свемир без њега. Била је то баш узбудљива АВАНТУРА!

Ана Филиповић

КРАЈ!

„Карневал животиња“

Јуче смо на неких пола сата уживали у Царству животиња 🙂
Наиме, Маринина група у вртићу је припремила приредбу са темом „Карневал животиња“. Припремали су је неких 15-20 дана. Од родитеља се очекивало да направе костиме животиња.

Наставите са читањем