Прва недеља петровског поста

Коначно ослобођена терета греха давно почињеног
Сазнање да некад су грубе и оштре речи боље од ћутања. Мада, тишина даје простор и време за разговор са Богом
Сви пролазимо кроз разне фазе и фазице и једино нам Господ може дати стрпљења и смирења да лако изађемо из њих

Advertisements

Растанак са матурантима

Откако радим овај посао много генерација сам испратила у свет одраслих. И сваког маја осећања у мени буду помешана!
Диван је осећај бити део нечијег одрастања. Сви они разговори невезани за наставу откривају њихове душе, и врло често будем пријатно изненађена оним што откријем.

Наставите са читањем

#utisak – ове недеље два: негативан и позитиван

Након сече борића – нова будалаштина челника општине Раковица!

Иако већ дуже време похвално причам о потезима које преузима општинска власт у Раковици (Дом здравља на првом месту) последње две недеље сам благо речено згрожена њиховим најновијим потезима!

Наставите са читањем

Дивна, емотивна недеља

Наставља се једна лепа традиција нашег вртића – посета предшколаца школи. Наиме, један дан, у току пролећа, предшколске групе организовано иду у посету школи. Тамо проведу један час са својим старијим другарима, седе у школским клупама, школарци им припреме неке једноставне задатке (да обоје нешто, да залепе…), понеки припреме и неки кратак скеч, почасте се бомбонама које предшколци донесу… Једно дивно дружење и сјајан начин да будући прваци осете дух школе 🙂
Треба ли рећи да су и предшколци и школарци узбуђени и да се данима само о томе прича 🙂 Наставите са читањем

„Зашто пишемо ћирилицу?“ – Нина Павловић

На празник светих Ћирила и Методија учинило ми се прикладно да са вама поделим ову песму коју написао је један ђак првак, још пре десет година 🙂

Ћирилица, српско писмо,
Једно слово – један глас,
Врло лако за учење,
Српској деци то је спас. Наставите са читањем

Лакше се дише

Након два месеца психичке тортуре на послу (јер Долази екстерна), сада кад је све готово не осећам олакшање какво сам очекивала!
Јесам, доказала сам себи да могу да радим под притиском, а да останем доследна себи! Нисам подлегла паници свих осталих да по сваку цену скоцкам папире, већ сам СВЕ радила као и иначе!

Наставите са читањем

Штап

„Мама, види, насао сам стап“, рече мали плавушан и отрча до дрвета да копа рупу. Штап, односно гранчица, служи му као ашов 🙂
Поред паркића пролази мама са девојчицом која је очигледно кренула на маскембал – обучена у дугу плаву хаљину од тила, са крилима и чаробним штапићем.
„Еј, стани, морамо прво план да нацртамо“, вичу деца узраста неких десетак година. Иду на „планинарење“, сви имају спремне штапове. Дивно је што ова градска деца имају тај „дивљи“ кутак природе, одмах иза зграда, у коме проводе цело пролеће и лето. Зову га Гај.
А на клупи поред седи деда, ослоњен на штап који му олакшава ходање. Загледан у децу, мислима далеко у прошлости, када био је овчар који је са штапом у руци чувао стадо и слушао његову милу Анђелију како пева „Чобан тера овчице“: Наставите са читањем