Недеља 17. по Духовима

И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
И гле, жена Хананејка изиђе из оних крајева и повика му говорећи: Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво!
А он јој не одговори ни ријечи. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: Отпусти је, јер виче за нама.
А он одговарајући рече: Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.
А она приступивши поклони му се говорећи: Господе, помози ми!
А он одговарајући рече: Није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима.
А она рече: Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.
Тада одговори Исус и рече јој: О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш! И оздрави кћи њена од онога часа.

Наставите са читањем

О ношењу Крста

У причи о талантима наглашава се да ће онима који раде на умножавању својих талената све бити вишеструко враћено, а да ће се таленти одузети онима који закопају своје таленте. Основа оваквог сценарија је благодарност, јер онај ко је захвалан на ономе што му је дато односи се према томе са поштовањем и покушава да га усаврши. Неблагодарни нису свесни свега онога што им је Господ дао, врло често протраће свој живот у пићу и порочном животу, и наравно да ће остати и без онога што им је Бог дао!

Наставите са читањем

Недеља 15. по Духовима

Породица, као основна ћелија друштва, треба да буде светиња. Али, савремени начин живота потпуно занемарује значај породице. Радно време, ваннаставне активности које се организују викендом, тим-билдинг дружења која се организују викендом – све то има за циљ уништавање породице.

Наставите са читањем

Недеља 14. по Духовима

И одговарајући Исус опет им рече у причама говорећи:
Царство небеско је као човјек цар који начини свадбу сину своме.
И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтједоше доћи.
Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам објед свој уготовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово: дођите на свадбу.
А они не маривши отидоше, овај у поље своје, а онај у трговину своју;
А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише.
И када то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
Тада рече слугама својим: Свадба је готова, а званице не бјеху достојне.
Идите, дакле, на раскршћа и кога год нађете, позовите на свадбу.
И изишавши слуге оне на путеве, сабраше све које нађоше, и зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију.
А ушавши цар да види госте, угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо.
И рече му: Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха? А он оћута.
Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
Јер су многи звани, али је мало изабраних.

Наставите са читањем

Идоли су, ипак, само људи

Понекад нам је тешко да схватимо да су јунаци нашег детињства само људи од крви и меса и да имају своје мане.

Ко је гледао филм „Звездане стазе: Први контакт“ сигурно памти дијалог између команданта Вилијема Рајкера и доктора Зефраима Кохреина:
Dr. Zefram Cochrane: ‘Please! Don’t tell me it’s all thanks to me! I’ve heard enough about the great Zefram Cochrane! I don’t know who writes your history books or where you get your information from, but you people got some pretty funny ideas about me!

You all look at me as if I’m some kind of… saint, or visionary or something!’
Cmdr. William Riker: ‘I don’t think you’re a saint, Doc. But you did have a vision. And now we’re sitting in it.’
Dr. Zefram Cochrane: ‘You wanna know what my vision is? Dollar signs, money! I didn’t build this ship to usher in a new era for humanity. You think I wanna go to the stars? I don’t even like to fly! I take trains! I built this ship so that I could retire to some tropical island… filled with

naked women. THAT’S Zefram Cochrane. THAT’S his vision. This other guy you keep talking about, this historical figure? I never met him. I can’t imagine I ever will.’
Cmdr. William Riker: ‘Someone once said „Don’t try to be a great man. Just be a man, and let history make its own judgements.“ ‘
Dr. Zefram Cochrane: ‘That’s rhetorical nonsense. Who said that?’
Cmdr. William Riker: ‘You did, ten years from now’

Многи од нас током одрастања разне људе доживљавају као идоле, трудећи се да што више личе на њих. И тешка буду разочарења кад схватимо да испод нашминкане и дотеране спољашњости лежи намргођен, завидан, порочан човек. Тешко је, много тешко, одвојити човека од посла који обавља, и то је, можда, најважнија лекција коју током одрастања треба да научимо. Нажалост, неки је никада не науче 😦

Усековање светог Јована Крститеља

Ава Јустин Поповић у Беседи на Усековање светог Јована Крститеља каже: „Данас, данас је мали Велики Петак, други Велики Петак. Јер, данас је погубљен највећи између свих рођених од жена – Свети Јован Крститељ и Претеча Господњи. На Велики Петак људи су Бога убили, Бога распели. На данашњи свети велики празник људи су убили највећег човека. Највећег, то кажем не ја. Шта ће моје похвале великом и славном Претечи Господњем, кога су уста Господња похвалила више него икога од људи, више него икога од Апостола, од Анђела, од Пророка, од Праведника од мудраца. Јер су уста Господња изрекла за њега: Ово је највећи између свих рођених од жена. Нема веће похвале у овоме свету.“

Наставите са читањем

Почетак школске године

Као и последњих неколико година – кренули смо пуном паром. Ја на послу добила нова задужења за која ми је требало неколико дана да их „примим мирно“. Џаба свако јутро читам молитву светог Филарета, митрополита Московског. Али, ако узмемо у обзир да сам, на крају, успела да све то прихватим са захвалношћу, на добром сам путу да почнем да живим по њој.

Наставите са читањем

Мој живот је музика

Тог јутра из сна ме пробудила давно заборављена мелодија. Бахов оркестар за виолину, који сам некада давно вежбала на виолини, из дана у дан. Никада нисам достигла врхунски ниво извођења, али и данас уживам када га чујем.

Наставите са читањем

Велика Госпојина

А кад путоваху и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју.
И у ње бјеше сестра по имену Марија, која сједе код ногу Исусових и слушаше бесједу његову.
А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много,
А само је једно потребно. Али је Марија добри дио изабрала који јој се неће одузети.“

Наставите са читањем