„Прича о брези“ – Јадранка Регоје

На раскрсници путева,
оног што долази ниоткуд
и онога што води нигдје,
откако је из рова изашао,
откада је пушку о клин објесио
(или ју је СФОР
у претресу српских кућа
под рожником скривену пронашао
и заплијенио),
на раскрсници двију нигдина,
већ четврт вијека он продаје
своје брезе бијеле.
Њих му је отац, као завичајну љепоту,
на грумену шкрте земље
у насљеђе оставио.
Кад је почео да куне небо и земљу
што га не узеше,
и душмане што га не убише,
и лопове што му крв
и зној покрадоше,
једну ноћ, у сну,
брезе завичајне се забијељеше
и зашапуташе.
Од тада, на раскрсници двије нигдине,
ОН своје брезе бијеле
у чудесне предмете претвара,
и уз новчић који му неко у тој нигдини
на длан спусти,
свој дјечачки сан о срећи
бар на тренутак завара.

Јадранка Регоје

Advertisements

„Понекад“ – Јадранка Регоје

Као у љуштуру
Желим да се увучем
У монотонију своје рутине.
Желим она досадна предвечерја
Кад се чини да стоје
Не сати, дани, не седмице
Већ године…
Већ вијек непомичан!
Желим онај свој стари
Ником до мени
Занимљив живот,
Саткан од безброј
Истих корака, покрета, навика,
Истих суза и истога смијеха.
Желим свој мали, обични живот,
Мален као љуштура пужа,
Да се опет у њега завучем
И сањам да је то
Заиста прави живот.

Јадранка Регоје

„На Видовдан“ – Јадранка Регоје

Видовдане, мој очињи виде!
Виде ли те, свети кнеже,
И да ли се стиде?
Виде ли те макар душом,
Кад нема памети?!
Стићи ће нас твоја клетва
Бићемо проклети.
Издадоше, царе Лазо,
За трон и за злато,
Свету земљу претворише
У глиб и у блато.
Виде ли те, жртвениче
За спас српског рода?
Питају ли тебе мудрог
Пошто је слобода?
Пошто ли је царство неба,
Пошто образ свијетли?
Стигла нас је твоја клетва,
Давно смо проклети.

Јадранка Регоје

„Кнежева вечера“ – Јадранка Регоје

Кога би то данас
На вечеру звао
И ко би ти, кнеже,
Тврду вјеру дао?

Ко би барјак крсташ
Косовом развио
На пањ пред душмана
Ко главу ставио? Наставите са читањем

Блага Марија 2019.

Светиња која је две недеље била у нашем храму данас је кренула у други храм како би неки други верници доживели молитвени мир који поклоњење светињи даје.

Наставите са читањем

„Последња сеоба Срба“ – Јагода А. Маринковић

У лед се претвори звезда
Мрачном кабаницом огрнут месец
На небу потоп смрти плима
Сунце са куршумом ко цветом на челу
Цео је свет је на носилима
Час видим гугутку црну час врану белу Наставите са читањем

„Мајка православна“ – Владимир Назор

Јеси ли се насједила на гаришту куће своје,
ох, та кућа б’једна! –
тражећ оком и руком кол’јевчицу малог Јове,
иконицу светог Ђорђа и ђерђефић твоје Руже?
Све је сада дим и пепел, све прогута чаћа тавна –
ти, сломљена крепка грана, најбједнија међ женама,
мајко православна! Наставите са читањем

Крај школске године

Пре неки дан, док сам гледала дугу на небу, сетих се песме Појави се дуга. А онда се сетих још неких „хитова“ из тог јединог периода у свом животу када сам слушала турбо фолк: Све љубави мојеГде ћу сад моја ружоУгасила си меНедељаНаставите са читањем