Tagged: блог изазов

Временска машина

Стојим испред временске машине. Остварење животног сна мог сина Милоша. Иако су сви говорили да је исти отац, једино сам ја у њему видела свог тату. Можда не толико ликом, али карактером је исти деда Пантелија. Обојица су цео живот маштала о путовању кроз време. Милош се родио након дедине смрти, тако да је његова фасцинација путовањем кроз време заиста чудновата сама по себи. Као да је деда Пантелија говорио кроз Милоша. И, коначно, остварење његовог сна. Или боље рећи – њиховог. Ја сам, као неко ко га је целог живота подржавао, добила част да прва испробам временску машину.

Наставите са читањем

Advertisements

Од Дембелије до Недођије

„Земља Дембелија је средњовековна митска земља изобиља, замишљено место удобности и лакоће где бреме средњовековног сељачког живота не постоји.“ Наставите са читањем

Ноћ

Хиљаде малих звезда
Које на небу сјаје
Подсећају на анђеле
Које Господ нам шаље
Да брину о нама из дана у дан
И чувају нас од нас самих
Јер грешимо и скривамо се и бежимо у мрак
Надајући се да нико неће видети грех наш!

Наставите са читањем

Све те жеље

Ајшина мајка је била скромна жена. Ајша је то са поносом истицала. Обожавала је своју мајку и била је неизмерно захвална на дивном детињству пуном љубави које јој је пружила.

Наставите са читањем

Невидљива књига

Седела је на празној аутобуској станици, са људима којима не зна имена и које никада више неће видети. Око њих је падала киша. У две торбе (једна пуна гардеробе, друга књига) стао је цео њен живот. Бар је тад мислила да је успела да спакује цео живот.

Наставите са читањем

Шта ми је све ово требало

Блог је једна од ретких ствари у коју сам се упустила без много размишљања. (А стручњаци кажу да је за покретање блога потребна озбиљна припрема 😉 ) Не чуди онда што често се питам „Шта ми је све ово требало?“

Наставите са читањем

Звиждук

Дан је мирисао на детињство. Седела је на клупи у парку и затворених очију ослушкивала дечију грају. Два мала дечака учила су да звижде. Смејуљила се њиховим неуспешним покушајима и упорности са којом су и даље покушавали. Сетила се својих другова из детињства, код којих је звиждук био прави кодирани језик који девојчице (осим ње) нису знале. Она им је била пајтос и зато никада није чула иза својих леђа онај чувени звиждук који је значио „Каква риба“ Поред њих се увек осећала сигурно, али никад женствено, јер они у њој нису видели девојчицу. Знала је и она да звижди, али никад није била у прилици да употреби тај звиждук, јер није знала како би ОН реаговао на ТАЈ звиждук иза својих леђа.

Наставите са читањем

Зашто баш ја заслужујем рестарт викенд у хотелу Парк

Свима нам је понекад потребан кратак „бег од стварности“, предах од свих животних проблема како бисмо прикупили снагу да боримо се са свим изазовима које живот поставља пред нас. Управо у тренутку када се спремамо за полазак на одмор који, као и сваке године, обухвата (само) посету родбини – појављује се блог изазов који је такмичарског карактера, а победник добија викенд за две особе у хотелу Парк у Руми. О, како би нам пријала два дана да будемо сами нас двоје…
Иако баш не волим овакве теме у којима треба да се хвалим до бесвести, ако желим да се надам викенду за нас двоје – морам сести и написати нешто што ће се жирију свидети 😉 Наставите са читањем