Tagged: блог изазов

Ноћ

Хиљаде малих звезда
Које на небу сјаје
Подсећају на анђеле
Које Господ нам шаље
Да брину о нама из дана у дан
И чувају нас од нас самих
Јер грешимо и скривамо се и бежимо у мрак
Надајући се да нико неће видети грех наш!

Наставите са читањем

Advertisements

Животна прича мудре бабе

„Е, синко мој“,
поче баба причу своју
док још нису
сви гости на броју.

Наставите са читањем

Све те жеље

Ајшина мајка је била скромна жена. Ајша је то са поносом истицала. Обожавала је своју мајку и била је неизмерно захвална на дивном детињству пуном љубави које јој је пружила.

Наставите са читањем

Невидљива књига

Седела је на празној аутобуској станици, са људима којима не зна имена и које никада више неће видети. Око њих је падала киша. У две торбе (једна пуна гардеробе, друга књига) стао је цео њен живот. Бар је тад мислила да је успела да спакује цео живот.

Наставите са читањем

Шта ми је све ово требало

Блог је једна од ретких ствари у коју сам се упустила без много размишљања. (А стручњаци кажу да је за покретање блога потребна озбиљна припрема 😉 ) Не чуди онда што често се питам „Шта ми је све ово требало?“

Наставите са читањем

Звиждук

Дан је мирисао на детињство. Седела је на клупи у парку и затворених очију ослушкивала дечију грају. Два мала дечака учила су да звижде. Смејуљила се њиховим неуспешним покушајима и упорности са којом су и даље покушавали. Сетила се својих другова из детињства, код којих је звиждук био прави кодирани језик који девојчице (осим ње) нису знале. Она им је била пајтос и зато никада није чула иза својих леђа онај чувени звиждук који је значио „Каква риба“ Поред њих се увек осећала сигурно, али никад женствено, јер они у њој нису видели девојчицу. Знала је и она да звижди, али никад није била у прилици да употреби тај звиждук, јер није знала како би ОН реаговао на ТАЈ звиждук иза својих леђа.

Наставите са читањем

Зашто баш ја заслужујем рестарт викенд у хотелу Парк

Свима нам је понекад потребан кратак „бег од стварности“, предах од свих животних проблема како бисмо прикупили снагу да боримо се са свим изазовима које живот поставља пред нас. Управо у тренутку када се спремамо за полазак на одмор који, као и сваке године, обухвата (само) посету родбини – појављује се блог изазов који је такмичарског карактера, а победник добија викенд за две особе у хотелу Парк у Руми. О, како би нам пријала два дана да будемо сами нас двоје…
Иако баш не волим овакве теме у којима треба да се хвалим до бесвести, ако желим да се надам викенду за нас двоје – морам сести и написати нешто што ће се жирију свидети 😉 Наставите са читањем

Фиоке пуне музике, књига, филмова и серија

Киша која пада последњих дана и право јесење време које нас је задесило крајем јуна, осим питања “Зашто Бог баш на Видовдан шаље кишу” код мене отворило фиоке сећања: Наставите са читањем

Штап

„Мама, види, насао сам стап“, рече мали плавушан и отрча до дрвета да копа рупу. Штап, односно гранчица, служи му као ашов 🙂
Поред паркића пролази мама са девојчицом која је очигледно кренула на маскембал – обучена у дугу плаву хаљину од тила, са крилима и чаробним штапићем.
„Еј, стани, морамо прво план да нацртамо“, вичу деца узраста неких десетак година. Иду на „планинарење“, сви имају спремне штапове. Дивно је што ова градска деца имају тај „дивљи“ кутак природе, одмах иза зграда, у коме проводе цело пролеће и лето. Зову га Гај.
А на клупи поред седи деда, ослоњен на штап који му олакшава ходање. Загледан у децу, мислима далеко у прошлости, када био је овчар који је са штапом у руци чувао стадо и слушао његову милу Анђелију како пева „Чобан тера овчице“: Наставите са читањем