Tagged: блог изазов

1. априла 2022.

Дама данас

Ја желим да будем дама
а то данас тако је тешко
Лепо васпитање на првом месту,
начитаност и елоквентност да подсећа на стара времена,
уз то обавезно знање савремених технологија
и вожња аутомобила
јер данашња дама
све може сама!

Наставите са читањем →

13. новембра 2021.

О5ЈА и ја

„Бо-то-фо-би-ја… У прошлости су многе врсте имале јако изражен страх од механичких „бића“. Научници претпостављају да је у основи овог ирационалног страха стара људска тежња да буду бољи од других. О томе пишу и њихове свете религијске књиге – чувени мит о братоубиству. Зашто су и остале врсте прихватиле тај образац понашања – није познато.“

Наставите са читањем →

12. новембра 2021.

Ђачко доба

Кажу да је најлепше ђачко доба. Ја не памтим када сам учила слово А, нити какви су били часови математике. Али кутија успомена из тог периода је пуна, препуна.

Наставите са читањем →

10. новембра 2021.

Живот са хендикепом

Када се тог далеког мајског дана пре 18 година родио Михајло, није било срећније особе на свету. Он је био испуњење свих мојих девојачких маштања. Чак и када су ми рекли да је болестан и да ће целог живота носити печат различитости нису покварили осећај савршенства који је он у мени створио.
Дуга и тешка је то била борба. Нарочито када нас је моја „јача половина“ напустио, јер није имао снаге да бори се са изазовима које носи хендикеп у породици. Живот нас је повезивао са људима који су имали сличну, па опет сасвим другачију судбину. Теа је млада жена без руке, која се бави свим могућим екстремним спортовима. Једном приликом ми је причала како је као клинка од 5-6 година јако тешко поднела немогућност да игра фолклор. И то је једино за шта је остала ускраћена! Мира и Јоца имају сина здравог, правог, ожењеног и оца дивне девојчице, али имају и ћерку због које би многи побегли у планину, да их нико не види. Захвални су што је држава, ипак, препознала потребе породице па им омогућава „вртић“ у коме је њихово дете окружено себи сличнима и са којима раде људи који знају како. Некада тога није било. Ја сам мог Михајла прво била уписала у обичну школу, верујући да ће га „нормално“ окружење мотивисати да буде бољи. Али, схватила сам да у тој ситуацији ни он ни друга деца не добијају оно што им треба. Завршио је специјалну школу у Новом Саду, и израстао у самосталног младог човека, који је способан да брине се о себи. Захвална сам свима који су били са мном током тих година. И мени и њему је било тешко, али сада обоје знамо да је то било најбоље.
Вечерас имамо рођенданску журку са мојим пријатељицама и његовим другарима. Позвао је све те људе који знају и лоше стране живота са хендикепом, али и богатство душе које та стална борба на крају доноси. Жели да им врати бар део онога што су они њему пружили кад му је највише требало. А ја сам поносна што Михајло, кога живот није мазио, има велико срце!

12. октобра 2021.

У старој шуми

На рубу старе шуме, у трошној колиби, живео је мали Јоца. Сам, далеко од људи из села.

Наставите са читањем →

26. августа 2021.

Мој „женски родослов“

Моја баба је била жена коју живот није мазио. Од петоро деце које је родила двоје је сахранила. Најстарија ћерка, девојчица од девет година, лепа к’о лутка, али болест је била јача. До краја живота баба је туговала за њом. После њене смрти родила је сина, за кога се надала да ће бити ћерка (како би „заменио“ „омиљено“ дете). У првом тренутку јој је било тешко што није ћерка, али он је до краја живота био из њу! Најмлађи син, беба још. Њега некако није много спомињала, а само она зна колико јој је било тешко. Па, ипак, баба је била мудра жена, увек спремна да посаветује и помогне. Њен животни оптимизам је нешто што је оставило јак утисак на мене. Увек сам имала њен пример пред очима, као некога ко је свашта претурио преко главе, а на крају остао „чисте памети“!
Моја мама, још једна трагично јака личност. И она је сахранила једно дете. За разлику од многих, који у таквим ситуацијама посегну за лековима (или „чашицом“) како би се лакше изборили са болом – она је свој бол боловала чисте главе. Одбијала је сваку помисао на то јер је хтела да се сама избори са својим болом.
Мој живот није бајка. Живим обичан живот, са успонима и падовима. Али, у најтежим ситуацијама имала сам две јаке жене пред собом, чији ми је пример давао снагу да кренем даље.
—
Можда се овај текст не уклапа у тему „могућност једног живота“ на коју нас је Мерима позвала у објави, али мене је њена објава инспирасала да одам признање овим јаким женама које толико волим.
#mogućnostjednogživota #životjednostavnomoj #inspiriši #osmeh #mogujaovo #inspirišime #pisacsvogživota

11. маја 2021.

Ј као јуродиви

Још један блогерски конкурс групе Блогови, са врло интригантном темом („U VREMENU SVETSKE PREVARE, REĆI ISTINU JE REVOLUCIONARNO DELO (DŽORŽ ORVEL)“). Још се води дискусија да ли је био успешан или не. Ја послах ову причу, па ви процените колико се уклапа у тему 😉

Наставите са читањем →

4. априла 2021.

Писмо мамама на ивици нервног слома

Одбијам, упорно, тврдоглаво одбијам да себе сврстам у категорију „маме на ивици нервног слома“. Све ово сувише дуго траје и полако почиње да ми буде напорно, да психички „пуцам по шавовима“. Али, ја и даље покушавам да у свим ситуацијама нађем нешто позитивно. Управо са тим циљем и пишем ово писмо свим мамама на ивици нервног слома, као подсетник како себи могу мало олакшати живот.

Наставите са читањем →

13. јануара 2021.

Опроштај

Ближила се поноћ и улазак у датум мистичних бројева: 12 12 20 20 Дуго већ ишчекује овај дан када се отвара портал који омогућава путовање кроз време. Желела је да оде у младост свог оца, да сазна шта се догодило и зашто је однос између њених родитеља био хладан као Сибир.

Наставите са читањем →