Tagged: блог изазов

Празници нам стижу

Празници нам стижу
И извештачени осмеси
као огледало лажне среће
упаковане у шарене шљокичаве папире
са обавезном машном
док је унутра ништавило и мрак

Наставите са читањем

Та слика

Као што већина мојих редовних пратилаца зна – радим у средњој електротехничкој школи и, између осталих, предајем предмет Рачунарска графика и мултимедија. Планом и програмом је предвиђено да уче и обраду фотографија. Тако сам пре пар година, када сам тражила на интернету слике са којима би могли да раде, налетела на слику која је била нешто другачије од свега другог што сам им припремила. Када је дошло на ред оцењивање Та слика, након што ју је обрадио један сјајан младић, почела је да прича своју причу!

Наставите са читањем

Временска машина

Стојим испред временске машине. Остварење животног сна мог сина Милоша. Иако су сви говорили да је исти отац, једино сам ја у њему видела свог тату. Можда не толико ликом, али карактером је исти деда Пантелија. Обојица су цео живот маштала о путовању кроз време. Милош се родио након дедине смрти, тако да је његова фасцинација путовањем кроз време заиста чудновата сама по себи. Као да је деда Пантелија говорио кроз Милоша. И, коначно, остварење његовог сна. Или боље рећи – њиховог. Ја сам, као неко ко га је целог живота подржавао, добила част да прва испробам временску машину.

Наставите са читањем

Од Дембелије до Недођије

„Земља Дембелија је средњовековна митска земља изобиља, замишљено место удобности и лакоће где бреме средњовековног сељачког живота не постоји.“ Наставите са читањем

Ноћ

Хиљаде малих звезда
Које на небу сјаје
Подсећају на анђеле
Које Господ нам шаље
Да брину о нама из дана у дан
И чувају нас од нас самих
Јер грешимо и скривамо се и бежимо у мрак
Надајући се да нико неће видети грех наш!

Наставите са читањем

Све те жеље

Ајшина мајка је била скромна жена. Ајша је то са поносом истицала. Обожавала је своју мајку и била је неизмерно захвална на дивном детињству пуном љубави које јој је пружила.

Наставите са читањем

Невидљива књига

Седела је на празној аутобуској станици, са људима којима не зна имена и које никада више неће видети. Око њих је падала киша. У две торбе (једна пуна гардеробе, друга књига) стао је цео њен живот. Бар је тад мислила да је успела да спакује цео живот.

Наставите са читањем

Шта ми је све ово требало

Блог је једна од ретких ствари у коју сам се упустила без много размишљања. (А стручњаци кажу да је за покретање блога потребна озбиљна припрема 😉 ) Не чуди онда што често се питам „Шта ми је све ово требало?“

Наставите са читањем