Tagged: блог изазов

Звиждук

Дан је мирисао на детињство. Седела је на клупи у парку и затворених очију ослушкивала дечију грају. Два мала дечака учила су да звижде. Смејуљила се њиховим неуспешним покушајима и упорности са којом су и даље покушавали. Сетила се својих другова из детињства, код којих је звиждук био прави кодирани језик који девојчице (осим ње) нису знале. Она им је била пајтос и зато никада није чула иза својих леђа онај чувени звиждук који је значио „Каква риба“ Поред њих се увек осећала сигурно, али никад женствено, јер они у њој нису видели девојчицу. Знала је и она да звижди, али никад није била у прилици да употреби тај звиждук, јер није знала како би ОН реаговао на ТАЈ звиждук иза својих леђа.

Наставите са читањем

Advertisements

Зашто баш ја заслужујем рестарт викенд у хотелу Парк

Свима нам је понекад потребан кратак „бег од стварности“, предах од свих животних проблема како бисмо прикупили снагу да боримо се са свим изазовима које живот поставља пред нас. Управо у тренутку када се спремамо за полазак на одмор који, као и сваке године, обухвата (само) посету родбини – појављује се блог изазов који је такмичарског карактера, а победник добија викенд за две особе у хотелу Парк у Руми. О, како би нам пријала два дана да будемо сами нас двоје…
Иако баш не волим овакве теме у којима треба да се хвалим до бесвести, ако желим да се надам викенду за нас двоје – морам сести и написати нешто што ће се жирију свидети 😉 Наставите са читањем

Фиоке пуне музике, књига, филмова и серија

Киша која пада последњих дана и право јесење време које нас је задесило крајем јуна, осим питања “Зашто Бог баш на Видовдан шаље кишу” код мене отворило фиоке сећања: Наставите са читањем

Штап

„Мама, види, насао сам стап“, рече мали плавушан и отрча до дрвета да копа рупу. Штап, односно гранчица, служи му као ашов 🙂
Поред паркића пролази мама са девојчицом која је очигледно кренула на маскембал – обучена у дугу плаву хаљину од тила, са крилима и чаробним штапићем.
„Еј, стани, морамо прво план да нацртамо“, вичу деца узраста неких десетак година. Иду на „планинарење“, сви имају спремне штапове. Дивно је што ова градска деца имају тај „дивљи“ кутак природе, одмах иза зграда, у коме проводе цело пролеће и лето. Зову га Гај.
А на клупи поред седи деда, ослоњен на штап који му олакшава ходање. Загледан у децу, мислима далеко у прошлости, када био је овчар који је са штапом у руци чувао стадо и слушао његову милу Анђелију како пева „Чобан тера овчице“: Наставите са читањем

Магаре и маче

У углу дворишта седело је тужно магаре и размишљало: „Зашто су деца тако сурова? Зар их нисам свако лето носио на леђима, док су се они сликали „За успомену и дуго сећање“? А било их је разних. И ћутао сам и трпео све њихове хирове и по сто пута се сликао са истим дететом јер плаче, или му сунце иде у очи, или му се пишки, каки, или је гладно… А они о мени онакву песму да певају 😦 “ Наставите са читањем

Шта ми је блог донео у 2017.

Крај календарске године. Време када се обично „своде рачуни“: сагледава се шта смо добро или лоше урадили, праве се планови за следећу годину… Наставите са читањем

Соба 23

Била је са друштвом на мору… Студентско одмаралиште… Журке сваке ноћи…
Те вечери понестало је шећера за кафу. Обилазиле су суседне собе док нису прикупиле и шећер и друштво за кафу. Дивна, опуштена атмосфера, испуњена смехом. Осетила је да је он гледа, али се правила да не примећује. Након кафе, момци су отишли да се спреме за журку, мада је он све време спомињао бурек.

Наставите са читањем

Клетва

Прогањају је речи кл­етве што изговорила је те октобарске веч­ери. Ни слутила није да речи изговорене у бесу, у очају, о којима није ни размис­лила већ су саме скл­изнуле са усана, да ће тих пет речи пром­енити и његов и њен живот.

Клетва се обистинила у потпуности, нажал­ост! А она и данас носи осећај кривице као камен на леђима…


Још једна причица за учешће у стилској вежби Кривица.

Кривица

тужилац: Часни суде, завршавам своју уво­дну реч констатацијом да је свакоме крив­ица на челу исписана
судија: Молим оптуже­ног да се изјасни о кривици
оптужени: Ја ћу се бранити ћутањем, а ту­жилац нека прочита са мог чела све што га интересује


Још једна стилска вежба у групи Читалиште лепоте и слободе. Ја се одлучих за кратку форму.