Tagged: блог изазов

Штап

„Мама, види, насао сам стап“, рече мали плавушан и отрча до дрвета да копа рупу. Штап, односно гранчица, служи му као ашов 🙂
Поред паркића пролази мама са девојчицом која је очигледно кренула на маскембал – обучена у дугу плаву хаљину од тила, са крилима и чаробним штапићем.
„Еј, стани, морамо прво план да нацртамо“, вичу деца узраста неких десетак година. Иду на „планинарење“, сви имају спремне штапове. Дивно је што ова градска деца имају тај „дивљи“ кутак природе, одмах иза зграда, у коме проводе цело пролеће и лето. Зову га Гај.
А на клупи поред седи деда, ослоњен на штап који му олакшава ходање. Загледан у децу, мислима далеко у прошлости, када био је овчар који је са штапом у руци чувао стадо и слушао његову милу Анђелију како пева „Чобан тера овчице“: Наставите са читањем

Advertisements

Змајева пећина

До сада најтежи блог изазов: змајеви, инспирација сликама змајева, SF… Мислим да сам пред крај мало изашла из оквира SF, али понела ме инспирација…

Наставите са читањем

Магаре и маче

У углу дворишта седело је тужно магаре и размишљало: „Зашто су деца тако сурова? Зар их нисам свако лето носио на леђима, док су се они сликали „За успомену и дуго сећање“? А било их је разних. И ћутао сам и трпео све њихове хирове и по сто пута се сликао са истим дететом јер плаче, или му сунце иде у очи, или му се пишки, каки, или је гладно… А они о мени онакву песму да певају 😦 “ Наставите са читањем

Шта ми је блог донео у 2017.

Крај календарске године. Време када се обично „своде рачуни“: сагледава се шта смо добро или лоше урадили, праве се планови за следећу годину… Наставите са читањем

Соба 23

Била је са друштвом на мору… Студентско одмаралиште… Журке сваке ноћи…
Те вечери понестало је шећера за кафу. Обилазиле су суседне собе док нису прикупиле и шећер и друштво за кафу. Дивна, опуштена атмосфера, испуњена смехом. Осетила је да је он гледа, али се правила да не примећује. Након кафе, момци су отишли да се спреме за журку, мада је он све време спомињао бурек.

Наставите са читањем

Клетва

Прогањају је речи кл­етве што изговорила је те октобарске веч­ери. Ни слутила није да речи изговорене у бесу, у очају, о којима није ни размис­лила већ су саме скл­изнуле са усана, да ће тих пет речи пром­енити и његов и њен живот.

Клетва се обистинила у потпуности, нажал­ост! А она и данас носи осећај кривице као камен на леђима…


Још једна причица за учешће у стилској вежби Кривица.

Кривица

тужилац: Часни суде, завршавам своју уво­дну реч констатацијом да је свакоме крив­ица на челу исписана
судија: Молим оптуже­ног да се изјасни о кривици
оптужени: Ја ћу се бранити ћутањем, а ту­жилац нека прочита са мог чела све што га интересује


Још једна стилска вежба у групи Читалиште лепоте и слободе. Ја се одлучих за кратку форму.

Додири душа

Памтим једно давно лето, када сам, вероватно, начинила своје прве кораке ка свету одраслих. Упознах ту девојку на мору. Знала је да ми мсе свиђа један плави младић. Звале смо га Бекер. Кад год би он прошао поред нас ми смо се сашаптавале и кикотале… Наставиле смо дружење и након тог лета, неколико година смо се дописивале…

Наставите са читањем

Гинска – вилинска река

У шуми испод врха древног Хема који се назива Ком живела је Шумска​ Мајка са својих седам кћери, седам добрих вила. Најмлађа, прелепа Гинска, дуге златне косе, била је права Шумска Вила. Знала је обронке планине Хем уздуж и попреко. Живела у љубави са свим животињама: вукови су јој се склањали са пута, лисице је даривале ситним животињама које је она пуштала, зечеви нису бежали већ су јој из руке јели… Чак је и медвед у јесен, пред спавање, долазио код ње да му пожели лепе снове. И сањао је медвед најслађе снове, пуне меда и крушака.

Наставите са читањем