Tagged: Бранко Ћопић

„На Петровачкој цести“ – Бранко Ћопић

На цести Петровачкој избјеглице
и триста дјеце у колини.
Над цестом круже грабљивице,
туђински авиони.
По камењару оснијеженом
челична киша звони…

Наставите са читањем

„Капутић за малог јежа“ – Бранко Ћопић

Јесенска јутра су била све хладнија и хладнија. Шумске животиње су остале у кућицама и правиле одијело за хладније вријеме. Мама јеж је звала малог јежа.

МАМА ЈЕЖ: Јежићу, јежићу мој малени, дођи да ти мама проба нови капутић.
ЈЕЖИЋ: Ево ме одмах! Овај капутић ми је мали, баш да пробам нови.
МАМА ЈЕЖ: Изволи мој мали сине! Пуно сам се намучила, не видим баш добро, тешко сам га сашила.
ЈЕЖ: Јој мама опет си ми сашила овај боцкави исти као стари. Не волим га и нећу га носити. Фуј!
МАМА ЈЕЖ: Али сине сви јежеви имају такав.
ЈЕЖИЋ: Кад су сви глупи. Ја нећу такав хоћу топлији и хоћу мекши и љепши. Саши ми као у маце.
МАМА ЈЕЖ: Јој сине ја сам јеж и не знам другачије да шијем.
ЈЕЖИЋ: Онда ако нећеш, ништа мајко, ја идем, наћи ћу неку другу мајку. Она ће ми сашити.
МАМА ЈЕЖ: Чекај сине, па нема нико двије мајке.
ЈЕЖИЋ: Довиђења мама, наљутио сам се и идем и да знаш велики сам ти ја никог се не плашим (оде). Како сви у овој шуми, сви имају лијеп капутић, само ја несретни јеж имам ружан.
Наставите са читањем

„Изокренута прича“ – Бранко Ћопић

(Ова је прича претрпела земљотрес, па је у њој све испретурано. Покушајте да сваку реч вратите на њено право место)

    Тек је брдо изашло иза сунца, а кревет скочи из пространог чиче, навуче ноге на опанке, стави главу на капу и затвори кућу на вратима.
– Гле, ноћас је земља добро поквасила кишу! – зачуђено прогунђа брк сучући чичу, па брзим двориштем пожури низ кораке, истјера шталу из краве и рече:
– Рогата ливадо, иди паси у зеленој крави, а ја ћу ноге под пут, па ћу поћи у дрва да донесем шуме. – Чича стави раме на сјекиру и намигну бабом на своје око.
Наставите са читањем