Српкињице селе, Српкињице млада,
Где си до сад била? Куда мислиш сада?

— У игри, у пољу провела сам лето,
Па весело сада у школу ме ето.

Ах, како је лепо, кад би мого знати,
Равним пољем ићи, шарно цвеће брати!

Мој најлепши венац што сам пољем брала,
Учитељу своме баш сам јутрос дала —

Тим најлепшим цвећем, као даром славе,
Да икону кити светитеља Саве.

Војислав Илић
преко ГРУПА за ОДБРАНУ ПРАВОСЛАВЉА ГОП