Девојке, нарочито оне које мисле да су лепше него друге, нека се из младости не заносе својом тобожњом лепотом, и нека добро знају да колико су лепше и присталије, ако не буду имале довољно памети, разборитости, стида и часности, толико горе за њих. Свак се лакоми на лепу ружицу, а како увене, и не обазире се на њу, баца је под ноге.

Лепота је само обличје које данас јесте а сутра није, а врлина је онај пријатни мирис и прекрасни миомирис који не напушта човека не само у старости, него ни после смрти. Она је девојка заправо лепа, која је разумна, трудољубива, вредна и поштена, и која жели само једноме лепа да буде, но лепа и у самој старости; а ово сама лепота не даје, но узајамна љубав, света верност и врлина.

Доситеј Обрадовић