Tagged: Драган Лукић

„Друг другу“ – Драган Лукић

Ко има друга, има све —
и пријатеља и помоћ у свакој прилици,
адресу за писма, и гитару за песму,
и још десет прстију када је мало својих десет,
и уво за тајну, и уво за жељу,
и још једне очи, и још једну памет.

Наставите са читањем

Advertisements

​“ШКОЛА“ – Драган Лукић

Школе су велике мирне овце 
које окаче велико звонце 
па звоне, звоне и децу гоне 
у жуте мале авионе. 

Школе су велике и добре маме, 
стотину деце негују саме, 
напамет знају сву своју децу, 
и бајке причају о месецу.  Наставите са читањем

„Јабука“ – Драган Лукић

На брду је расло дрво. На њему је висила румена јабука. Наишао је лопов. Попео се на дрво и кад је хтео да дохвати јабуку, грана се затресла и јабука је рекла: „Нисам ја за тебе“.
Откинула се, пала на земљу и почела да се котрља низ брдо. С пропланка су јабуку видели чобани.
– Гле лепе јабуке!
Настала је свађа око тога ко ју је први угледао. Сви потрчаше према њој. А јабука рече: „Нисам за вас“.
Скрене нагло и откотрља се даље. Котрљала се тако јабука, котрљала и наишла на два путника. Видели је и један и други , и помислили: „Лепе ли јабуке! Узећу је, али да не види мој сапутник“! А јабука рече: „Нисам за вас“.
Скрене и откотрља се даље преко ливаде. На ливади је спавао дечак, а девојчица је седела поред њега. Угледала је јабуку и рекла:
„О, дивне ли јабуке! Пробудићу брата, па ћемо је заједно појести“. А јабука се насмешила: „Ја сам за вас“. И докотрља се девојчици у крило.

„Ала веје, веје“ – Д. Лукић

Ала веје, веје,
шта маримо ми,
дрва има, није зима,
па се слатко спи.

А кад сутра сване,
опет веје снег,
саонице за узице –
сложно сви на брег.

Лете, лете санке,
лете као зрак,
са врх брега, преко снега,
док не падне мрак.

„Чика мрак“ – Драган Лукић

Свако вече низ сокак,
долази нам чика мрак.
Сваком рече: „Добро вече“,
Сваком рече: „Добро вече“.

У собицу сваку крочи,
људима он склапа очи.
Кога види, том се дрема,
постељу му чика спрема.
Чика иа страшну моћ,
сваком каже: „Лаку ноћ“.

„У нашој улици 10 кућа има“ – Драган Лукић

У броју 1
страна лева
станује девојчица
што лепо пева.

У броју 2
страна десна
станује дечак
коме је десна
ципела тесна.

Наставите са читањем

„Ивин воз“ – Драган ЛУКИЋ

Из куће је излетео
на улицу Ива,
сав задихан, захуктао,
ко локомотива.

Видели га другови
па за њим и они,
потрчали, захуктали,
ко прави вагони.

Наставите са читањем