Српска азбука је једно од најлепших светских писама, и сви бисмо много изгубили када би та дивна слова, створена трудом Ћирила и Методија и касније Вука, потонула у заборав.

Данас, њихово велико дело љуља се на таласима лоше навике да олако усвајамо туђе речи и писма. Замислите само каква би невоља настала када би се фуриозно Ф наљутило и дигло дуге руке са уских кукова. Какво би било зло да цакано Ц сломи штиклицу.

Ђаконије не би вределе без Ђ, а жаба би се сигурно удавила без Ж.

О, само да Ш стојећи као штит иза Ч и Џ, не изгуби ниједно од своја три оштра копља. Сва та дивна слова неке би наказе могле угушити и створити тугу када буду заборављена. Нека ово буде опомена онима који бришу ћирилицу, а Српске установе и свакојаке натписе одевају страним писмом.

Моји први школски дани остављали су траг ћириличних слова за собом. Волела бих да никад не избледе и да сва будућа деца своје прве оловке иступе освајајући тврђаве од А до Ш.

Емилија Парезановић V4
О.Ш. „Милица Павловић“
Чачак
преко Емин задатак