Путовао пуж светом, па наишао на јежа који се из једног гаја селио у други, заједно са својим синчићем.
– Па како си прошао на путу? – упита јеж.
Наставите читање →

Живела три мачета – црно, сиво и бело.
Угледали су миша и појурили за њим.
Миш је ускочио у канту са млеком. Мачићи за њим. Али миш је утекао.
Из канте су изашла три бела мачета.
Три бела мачета су угледала жабу и бацила се на њу. Жаба је скочила и побегла у стари чунак. Мачићи за њом.
Из чунка је искочила жаба а за њом три црна мачета.
Три црна мачета угледала су рибу у виру и скочила за њом.
Риба је отпливала а из воде су изашла три мокра мачета.
Три мокра мачета пошла су кући. Успут су се осушили и стигли кући какви су и били: црно, сиво и бело.

Био једном један мали пас који је спавао на тепиху, одмах до софе. Изненада, док је сањао, зачуо је како неко каже „мијау“!
Псић подигну главу и погледа око себе: „Мора да сам сањао“. Погледа око себе и поново легне.

И таман кад је легао поново зачу „Мијау!“

Наставите читање →

Непослушно маче плаче:
„Мјау, где је мама моја?”
Пчелица му једна рече:
„Ево иде мама твоја.
Непослушан немој бити,
па се нећеш изгубити!”

За мрава је мравица
као краљу краљица,
за лава је лавица
као цару царица.

Кокама су петлови
као мајски цветови,
а гускама гусани
к’о бели ђердани!

Наставите читање →

Јадни зеко плаче
не може да скаче 2x
Дошла мала деца
па однела зеца 2x
Зека више не плаче
већ са децом скаче 2x

Код Ане у вртићу актуелна су чула и све активности које раде везана су за чула. Између осталог, уче и песмице о животињама и њиховим чулима:

Лептир

Оно што језик теби саопшти
мени моја стопала кажу,
каквог укуса је нектар цветни
и да ли је време за гозбу дошло,
моја стопала никада не лажу.
Наставите читање →

Погледајте, погледајте,
то је Маша, мало дете.
Шумицом се вере,
јагодице бере.
Наставите читање →

Први хладни дани опоменули су јежа Бодљивка да мора потражити дупљу у којој ће преспавати зиму. Смјестио се у пространој шупљини трулог дрвета. Да би му било топлије, завукао се у суво лишће.
Одједном га је притиснула нека тешка шапа.
– А јој! – јаукнуо је медо. – Одакле трње у мојој јазбини?
Разгрнуо је лишће и угледао незванога госта.
– Аха, то си ти, Бодљивко!
– Ја сам – бојажљиво је промуцао јеж.
– Овдје не можемо обојица зимовати – напоменуо је медо.
Наставите читање →

Није волео један Миша
ни дан, ни игру, ни воду, ни јело.
Једног Мишу, каже прича,
на овом свету све је мрзело.

Какав ће дечак од њега бити?
Забринули се сви и чуде.
А Миша мрзи што је дечак,
хтео би каже зец да буде.
Наставите читање →