Усред шуме
зека сео,
због болести
није јео.

Видео га
прикан јеж,
па донео
купус свеж.

Наставите са читањем →

Познавао сам једног миша
који није хтео да се шиша.
Каже да му шишање не годи
управља се по последњој моди.
Дуга коса, дуга брада,
волела га мишица млада.

Наставите са читањем →

Далеко негде,
у старој шуми,
постоји школа за шумске птице
у којој вазда уче детлићи,
косови, врапци
и препелице.

Наставите са читањем →

Складно јој, вито, покретно тело
смеђе-црвено, лети је цело.
У ходу, касу ил скоку, сама,
шумом се шетка ко права дама.

Ноге јој вите, дуге, лагане
ка крду срна, с јесени ране,
касом ил скоком лете ли лете,
да шумска дама
зима кад дође, не буде сама.

Наставите са читањем →

У прашуми
У тој збрци
Нестали су лаву брци
Док је мало дремао
Док се за лов спремао
Пре но што је ђипио
Неко му их здипио
Како бруку да сакрије
Ћосаво му лице
Свима прича да се брије
Код шашавог брице
Па му као брица
Смако брке с лица.

преко Decije pesmice

Ових се дана ужас десио,
у неком месту, малом и лепом.
Један отац се скоро обесио
кад му се родила беба са репом.

Све је код бебца чудно било:
Одмах је само на ноге стало,
свуд око репа је имало сало,
одмах је само воду пило,
бебац је свуда гурао рило.

Наставите са читањем →

Своју мацу мезимицу
грдила је мала Анка,
ти си мацо неваљала
баш си права готованка!

Ноћас ми је миш прогриз’о
чарапицу нову белу,
ти ни репом ниси макла,
преспавала ноћ си целу!

А сада си дотрчала,
хоћеш тањир топлог млека
е да знадеш нећеш добит’,
не воли те више сека!!

Сова Анђелина
Крупне очи има,
Мало, строго лице и чуперак бели
Мудрост неку да саопшти жели.
На гранама мирно проводи свој дан
Још од раног јутра утоне у сан.
А кад се вече над шумарком спусти,
Шири своја крила и лети у мрак густи.
Накострешеног перја у тами хучи
А глас јој помало смешно звучи.

Подигло се шест другова
у Индију, у далеку,
жеља им је видет слона, –
не вид’ли га у свом веку.
Наставите са читањем →

Имала баба у шуми кућу и у кући петла и мачка. Кад је баба умрла, остали су у кући само мачак и петао. Они су се лепо слагали и волели као браћа.
Једнога дана пође мачак у шуму да тражи нешто за ручак. Петлу рече: – Не шали се да излазиш из куће док ја не дођем! Може да дође лија па да те однесе.

Петао рече да неће излазити, а мачак оде у шуму. Чим мачак оде, дође лија, стаде под прозор и поче певати:

Наставите са читањем →