Много пута у животу огрешио сам се о човека кога сам волео. Такав грех је као грех против Светог Духа: не прашта се ни на овом ни на оном свету. Неизбрисив је, незабораван. Кадкад мирује дуге године, као да се угасио у срцу, изгубио, утопио у немирном животу. Изненада усред весеља или ноћу, кад се уплашен пробудиш из ружног сна, падне на душу тешко сећање, заболи и запече толиком снагом као да је грех учињен у том истом тренутку. Свако друго сећање лако је избрисати кајањем и благом мишљу – али ово није могуће избрисати. Црна мрља је на срцу и остаће ту вечито.
Наставите са читањем →