Први хладни дани опоменули су јежа Бодљивка да мора потражити дупљу у којој ће преспавати зиму. Смјестио се у пространој шупљини трулог дрвета. Да би му било топлије, завукао се у суво лишће.
Одједном га је притиснула нека тешка шапа.
– А јој! – јаукнуо је медо. – Одакле трње у мојој јазбини?
Разгрнуо је лишће и угледао незванога госта.
– Аха, то си ти, Бодљивко!
– Ја сам – бојажљиво је промуцао јеж.
– Овдје не можемо обојица зимовати – напоменуо је медо.
Наставите читање →