У мајке је ћерка била,
к’о дан лепа, к’о цвет чедна,
па заволе момче једно, –
била једном ружа једна.

Ал’ то момче лептир беше
и њу презре срца ледна,
другој моми руку даде, –
била једном ружа једна.

У цркву се свати крећу,
разлеже се песма медна,
а са цркве звоно јеца, –
била једном ружа једна.