Tagged: Мирослав Антић

„Имена“ – Мирослав Антић

Кроз целу основну школу ниједна приредба није прошла а да ја не рецитујем. И данас памтим колико сам труда уложила како бих песму На цести Петровачкој што изражајније одрецитовала.

Наставите са читањем

„Шта је највеће“ – Мирослав Антић

Небо је нешто сасвим, сасвим широко,
па ипак може да стане у свако око,
јер око је веће,
и највеће од свега,
веће од града,
од брега,
веће од мога тате . . .
Наставите са читањем

Мика Антић – одломци из књиге „Хороскоп“

Књигу „Хороскоп“ чине песме у прози написане за сина Вука пред његов полазак у основну школу. У том контексту, делови тог текста су примерени за завршну приредбу предшколаца, зар не 🙂


Ово је читанка за све разреде.
Збир мојих детињих порука одраслима.
Наставите са читањем

„Опомена“ – Мика Антић

Важно је, можда, и то да знамо:
човек је жељен, тек ако жели.

И ако целога себе дамо,
тек тада и можемо бити цели.

Сазнаћемо, тек ако кажемо
речи искрене, истоветне.

И само онда кад и ми тражимо,
моћи ће неко и нас да сретне.

„Плави чуперак“ – Мирослав Антић

Кад смо већ код Мике Антића, ову његову песму, иако тако је дечија – и дан-данас обожавам!


Чуперак косе обично носе
неко на оку,
неко до носа,
ал има један чуперак плави
замисли где?
— У мојој глави.

Наставите са читањем

„О чему причамо док шетамо” – Мирослав Мика Антић

О чему причамо док лутамо
у предвечерје градом?

У ствари: ми само ћутимо… ћутимо
и гледамо се крадом.
Уствари: ми се у себи питамо
нешто што ником није јасно.
И сањамо. И скитамо… скитамо
и каткад шмркнемо гласно.

А кад се небо скоро већ смрачи
и од светиљки град пожути,
одједном знамо све што значи
то што се овако ћути.

Уствари: ми то у себи слутимо
речи нарасле у безмерје,
па нам је доста и да ћутимо
и лутамо кроз предвечерје.

преко Miroslav Mika Antic

Рецепт Мике Антића за успешну годину

Узети 12 месеци, добро их очистити од горчине, себичлука, цепидлачења и страха. Сваки месец пажљиво исецкати на 30 или 31 дан, тако да је залиха довољна за годину дана.

Сваки дан посебно испунити надевом: од једне трећине рада, трећине душевне ведрине и трећине хумора – уз додатак три кашике оптимизма, једне кашике стрпљења, зрнцета ироније и прстохвата такта. Ту масу прелити обилно љубављу.

Готово јело украсити букетићем ситних пажњи и сервирати га сваког дана, са обавезном ведрином, уз шољу доброг освежавајућег чаја.

Мирослав Мика Антић
преко Mudre misli i izreke…

„Незгода“ – Мирослав Антић

Кроз двориште јуче срећни тата петао
с пилићима својим први пут прошетао
Правио се важан, крилима је лупао
па у бунар упао и сав се окупао!

Кукурику кокода то је права незгода! 2X

Наставите са читањем