Tagged: Момо Капор

„ИМАТИ И НЕМАТИ” – Момо Капор

Видим, на тротоару контејнер за ђубре. Над њим нагнута млада жена у уфлеканој хаљини, која памти и боља времена. Нешто гледа. Некоме нешто говори.
Видим, из контејнера излази тамнопута девојчица дуге коврџаве косе. Она личи на Ботичелијевог анђела. Израња из ђубрета као мала Венера из шкољке и мутне морске пене коју је избљувао град.
Девојчица каже мајци: „Нема…”
Има ли краће и страшније речи у нашем језику од тог вечног „нема“? Та реч предуго траје.
Мајка каже: „Погледај још мало…”, и дете поново ишчезава у ђубрету.
Стојим запањен тим призором. Мој пријатељ, и сам сиромашан, никада не баца остатке хлеба у ђубре. Он их ставља у пластичну кесу и полаже покрај контејнера. Хлеб волшебно ишчезава, чим овај уђе у кућу. Глад има четворе очи.

Наставите са читањем

„Хеј, нисам ти то причала“ – Момо Капор

„Дакле, ако се несрећно заљубите, а ваша несрећна љубав вас не шљиви, открићу вам лек, како да се излечите. Тај лек се тражи већ вековима, а ја сам га ипак прва пронашла још 1970. у априлу.
Ствар је у основи проста:
Замислите онога кога волите, а он не воли вас, када копа нос!
Онда га замислите како срче супу.
И како умаче прстима хлеб у сафт од печења, а маст му цури низ браду!
Па га замислите у пругастој пиџами која нема два дугмета.
Па онда, кад чита свој хороскоп у WЦ-у, и тако га замислите!
Кад лаже. Кад је кукавица. Кад прође покрај просјака а не да му ни кинте, као нема ситно; кад пере зубе а пена му избије на уста, као да је бесан.
Па онда кад износи ђубре у кофи и кад прстима одлепљује ону артију што је на дну, а она се сва растолеже.
Па кад гланца своје ципеле.
Па га замислите кад чеше ножне прсте, и кад гризе нокте, и кад књава отворених уста као мртва риба.
Замислите га у свим оним ситуацијама и позама које мрзите код себе, па ако се и онда не одљубите – е, онда вам, богами, неће помоћи ни трансплантација срца, ни климатско лечење у Рогашкој Слатини, ни наградни излет у Венецију, ни боравак код баке у Књажевцу, онда вам неће помоћи ни психијатар, па ни најбољи специјалиста за питање срца као што сам ја, на пример!“

Момо Капор
преко Nebojsa Rakovic

о самоћи

Не треба се плашити самоће.
Она је племенита, она је део нашег живота,
баш као и окупљање.
Али њу не може свако да издржи!
Она није за слабе, који непрестано морају
да буду окружени другима
да би заборавили колико су слаби.
И не може свако из своје самоће,
попут шкољке, обликовати бисер
и поклонити га другима.

Јер, познато је: не прави свака шкољка бисер.
Највећи број њих служи само за јело.

Момо Капор
преко Radmila Šarančić

„Драги моји лопови“ – Момо Капор

Ја сам добро и здраво, као што и вама од Бога желим здравље. Извините што вам се јављам са закашњењем, али тек данас ми дођоше до руку новине у којима вам је посвећена једна цела страна. Какав публицитет! Па, знате ли ви уопште шта све треба да уради неки сироти певач па да добије толико новинског простора? За свега четири бедна реда у рубрици „Клуб познатих“ он, на пример, мора да се бар једанпут годишње разведе, бар два пута скочи одевен у неки базен или, ако ништа друго, макар слупа нов аутомобил. А ви – ништа! Само калауз у браву. Браво!

Наставите са читањем