Пре пар година под руку ми дође збирка поезије „Фрулом против муклог доба” Момчила Пакића. Преписах неке од песама на папирићима, да их не заборавим, па их сад делим са вама:

Моја два чула

гледам
слушам
и ништа не видим

слушам
гледам
и опет не чујем

Наставите читање →