Гледам те а знам да жив ниси
Године живота избројали теби
Скроман живот живијо ти си
Другима дјелеч више но себи.

Живот те никада мазијо није
А хтијо си да поштено живиш
Било је тешко стварати прије
Много радиш а мало примиш.

Наставите са читањем →

Ујутро рано кад сунце ме буди
Неке ми мисли пролазе кроз главу
Помислим само колико оде људи
Тек тад осјећам носталгију праву.

Помисао трчи родитељу моме
Гледам га стоји а знам да није
Сретан сам и радујем се томе
Али га миловати не могу ко прије.

Наставите са читањем →