ОГАЊ НАД СРБИЈОМ

Деци која су страдала 1999. од НАТО агресије

I

Деведесет девете ватра капље по нама,
Маглуштина Србијом, ваздух у чађном диму.
Расушене колевке ратна језа прелама,
Содомијски владари у крволочном тиму.

Наставите читање →

Ти и сада сниваш о жени и сласти,
светијој од свеће, чистијој од жишке.
Ђинђуве дариваш и стих свиленкасти,
док јој груди бајне, к`о завреле кришке.

А Она још чека, устрептале коже,
да сутонске магле тајанство удахну,
и додири красни образе обложе,
па гробом, пред свитај, ваши сни усахну.

Наставите читање →

Материце… Празник наших мајки… Препун љубави и топлине… Чак и они чија мајка је отишла на пут без повратка, сете се овог дана своје мајке, и уз сузу у оку, на уснама им, ипак, затитра осмех благ… За њих (и све нас) објављујем ову дивну песму-сонет о мајци, изванредног сонет-мајстора Саше Мићковића:

Ноћас сам те мртву усањао мама,
а била си топла, нестварна и блага.
У бескрају светлиш небескога плама,
умилнога лица, свило мека драга.

У једном си трену испружила руке,
дотакла ми сузне, уцакљене очи.
Кад се сан разломи распарам јауке,
и детињством мојим опет туга точи.

Наставите читање →