Јеси л’ жива, старичице моја?
Син твој живи и поздрав ти шаље.
Нек увечер над колибом твојом
Она чудна светлост сја и даље.

Пишу ми да виђају те често
због мене веома забринуту
и да идеш сваки час на цесту
у свом трошном старинском капуту.

Наставите читање →

Јурим. Мук је. Шкрипа снега
Под копитом коња враних,
На пропланку испод брега
Гракћу само још гаврани.

Зачарала шуму вила,
Утонуло све у сан.
Дивном белом марамицом
Зелен-бор је повезан.

Наставите читање →

Драги моји, тражим најбољи превод ове Јесењинове песме. Пронашла сам три. Има ли још? Који од ових је најбољи?
Хвала унапред на помоћи 🙂

---

Оригинал:

До свиданья, друг мой, до свиданья.
Милый мой, ты у меня в груди.
Предназначенное расставанье
Обещает встречу впереди.

До свиданья, друг мой, без руки, без слова,
Не грусти и не печаль бровей,-
В этой жизни умирать не ново,
Но и жить, конечно, не новей.

Наставите читање →