Ако желимо да очистимо свој ум и тело од лоших ритмова, могли бисмо да испробамо један проверен лек – дружење са добрим ритмовима, ритмовима природе. Свако створење у природи има неки свој ритам и своју песму: брезе и јасике трепере на ветру; таласи лагано запљускују обалу у рано јутро или увече; старе дрвене колибе шкрипе кад наступи олуја; славуј скромног руха најлепшим гласом прославља пролеће; гром грми и разлеже се пољима и планинама; поток жубори, а слап бучи „гласом великих вода“. Наше тело и дух подешени су на те фреквенције и оне нас лече. Уместо сваковрсне буке која нас уништава, макар је називали „музиком“, звуци природе нас уче о лепоти постојања, о редоследу рада и одмарања, о поштовању природних циклуса, о једноставности, скромности и преданости једном вишем уређењу, о сврсисходности готово свега што бића у природи чине.

Наставите читање →