После извесног времена видиш суптилну разлику између дати руку и заробити душу.
Неко схвати да љубав не значи спавати са неким и да дружење не значи сигурност,
да пупољци нису одговор и поклон није обавеза и почињеш прихватати грешке
уздигнуте главе и широм отворених очију.
И научиш планирати данас јер сутра је несигурно,
а будућност се може распасти на пола пута
и после извесног времена схватиш да, ако претераш, Сунце пече до бола.
Наставите са читањем →

Онај што грли жену је Адам.
Жена је Ева. Све се дешава први пут. Видео сам нешто бело на небу.
Кажу ми да је то Месец, али шта могу учинити са једном речи и једном митологијом.
Прибојавам се дрвећа.
Тако је лепо.
Наставите са читањем →