У лед се претвори звезда
Мрачном кабаницом огрнут месец
На небу потоп смрти плима
Сунце са куршумом ко цветом на челу
Цео је свет је на носилима
Час видим гугутку црну час врану белу Наставите са читањем →

Као воћка доброродна
и земаљска, ко Господска,
корен је она девојачки
и стабло, деца су гране.

Материнство јој живо.
Божанствено, неоспоравано.
Родитељство благословено,
живи у бездељиву роду грана.

Наставите са читањем →