ово је слика колеге блогера са Крстарице, Сибирског Тигра, преузето са адресе Susret

 

Сутони без шума твојих корачаји,
И тама без твога шапата, и сати
Први кад се нема шта више да таји…
Прве празне стазе кроз рогоз и влати.

Ова чар чекања празних и без мене!
Некад беху у час месечевог сјања
Само дух и очи тобом испуњене –
А сад те је пуна сва ноћ очајања.

Наставите читање →

Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајна
моја реч у шуму; мој корак и блудња;
само си лепота колико си тајна
и само истина колико си жудња.

Остај недостижна, нема и далека
јер је сан о срећи више него срећа.
Буди бесповратна, као младост, нека
твоја сен и ехо буду све што сећа.

Наставите читање →