Tagged: Јован Јовановић Змај
“Хвала“ – Јован Јовановић Змај
Ево, драга дечице,
воћа свакојака
грожђа црна, грожђа бела,
јабука, крушака!
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала! Наставите са читањем
„Учили нас…“ – Јован Јовановић Змај
Учили нас, мучили нас
да будемо све,
само синци српске мајке,
само Срби НЕ.
Ал’ дружећ’ се с вуком, лисом,
лав је ост’о лав,
још нас има што кличемо,
ја сам Србин сав!
„Лаж“ – Јован Јовановић Змај
Да је плитко дно у лажи,
то већ свако зна.
Ја бих о њој друго реко:
да и нема дна.
Јер коме се год у њојзи
купат’ допадне,
данас, сутра, прекосутра
у њој пропадне.
„Које је боље“ – Јован Јовановић Змај
Један мали дечко
Није ништ’ уживô,
Све је схватô тужно,
Све је схватô криво.
Мучила га често
И та мисô црна:
Зашт’ ниједна ружа
Да није без трна?
„Мати“ – Јован Јовановић Змај
Лабудићи мали
још не могу знати
колико им вреди
њина добра мати.
Она бригу брине,
бди над њима свима,
крај себе их води,
на леђа их прима.
„Срце дечије“ – Јован Јовановић Змај
Какво треба овог света,
да је срце у детета?
Као љиљан нек је чисто,
као роса нек је бистро,
к’о љубица нек је смерно,
к’о зрцало нек је верно,
нек је свеже као врело,
нек је чило и весело,
к’о птица на грани,
као да се кани,
сваког часа у рај с’ дићи,
здружити се с анђелчићи’.
Јован Јовановић Змај
преко SRCE DEČIJE (Jovan Jovanović Zmaj)
„Једанпут се живи“ – Јован Јовановић Змај
Једанпут се живи,
И мора се мрети,
Сваки тренут може
Живот нам отети.
Под тим мачем стоје
И стари и млади;
Тако је, тако је –
Па шта да се ради?
„Јабучице црвена“ – Ј. Јовановић Змај
Као и многе песмице које се уче у вртићу, и ова има неколико верзија. Наводим две. Ако ви знате још неку (или оригинал 😉 ) пошаљите ми, па ћу објавити 🙂
Јабучице црвена,
на високој грани,
‘ајде, ‘ајде, јабуко,
ти на земљу па’ни.
„Брат и сеја“ – Јован Јовановић Змај
Он јој каже: „Мила сејо!“
Она њему: „Мили брате!“
На столици једној седе,
Па из књиге једне чате.
Над њима је анђ’о слоге,
Праве среће чувар прави;
И ја молим вишњег Бога
Да их никад не остави,-
И да свугде српска деца
Буду сестре, браћа мила,
А над њима анђ’о слоге
Да развије своја крила.
Јован Јовановић Змај
„Под прозором“ – Јован Јовановић Змај
Небо је тако ведро,
поноћ је тако тија,
ал’ моје срце није –
жеља ми жељу вија.
Док једна бурно лети
да ми те из сна буди,
већ друга тихо љуби
премиле твоје груди.
cy3a 