Tagged: blogeri se igraju

The Versatile Blogger Award

Блогери се опет играју. Овај пут су правила следећа:

потребно је да се у свом тексту захвалите особи која вас је номиновала:

Јавно се захваљујем мом земљаку Синиши Миловановић, који ме је номиновао за ову занимљиву награду. Ако нисте до сад – посетите његов блог. Има занимљивих прича и прелепих фотографија 🙂

Наставите са читањем

Мале животне радости – дан шести

Љубав према фотографији – нешто што сам наследила од тате. У време црно-беле фотографије сам је развијао филмове и правио фотографије. У сваку од њих уткао много љубави. Можда зато толико и волим да листам баш те старе, црно-беле фотографије. Неке од тих слика сам објавила на фејсбуку у оквиру албума „Суза виђена очима других„. Планирала сам да га допуним, па после сам планирала да на блогу Фотографија објавим и допуним тај албум. Али, некако немам времена да и реализујем те идеје.
Наставите са читањем

Мале животне радости – дан пети

Јутрос је падала киша. Не брините, не желим да кукам, још увек сам у изазову „Мале животне радости“ 😉 Киша може бити врло инспиративна. Моја прва песмица је о киши. Моја деца певају песму „Пада киша капљицама„. Али оно на шта ме киша увек асоцира је „Певање на киши„. 

Наставите са читањем

Мале животне радости – дан трећи

Почела августовска окупљања учитеља, наставника, професора и лоших ђака по школама. А ја се сетих великог успеха ученика наше школе који су у јуну месецу на светском првенству у заваривању освојили, заједно са ученицима техничке школе из Обреновца, екипно треће место.

Наставите са читањем

Мале животне радости – дан други

Данас је Преображење! Освећује се грожђе, а то грожђе има посебан укус. И подсећа ме на некадашња Преображења у Светиниколској цркви у Нишу, на грожђе због ког сам једва чекала Преображење да га пробам, на никад укуснију рибљу чорбу, на девојке (данас мајке, једна од њих попадија) које су као деца скакутале и желеле да науче Химну Богородици… Толико лепих успомена буди данашњи дан. Та црква нас је све у једном тренутку живота спојила. Живот нас је касније раздвојио, али љубав у Христу и даље нас повезује. И зато себи обећавам да ћу следећи пут кад будем у Нишу обавезно свратити до Светиниколске цркве!

Мале животне радости (блог изазов) – дан први

Моја драга блогерка Мерима је на свом блогу позвала на изазов да седам дана делимо радост – да посматрамо и бележимо мале животне радости. С обзиром да сам се вратила са годишњег одмора и да имам времена да седам дана узастопно пишем на задату тему одлучила сам да, за почетак, поделим са вама лепшу страну овогодишњег одмора.

Ана и Марина имају прилику да стварају успомене на дане проведене код баке, без маме и тате. Дуле, са друге стране, има маму и тату само за себе 🙂

Наставите са читањем

„Реци ми шта читаш, па ћу ти рећи ко си“ – блог игрица

Пре неколико дана код Марије „Зрно позитиве“ налетех на занимљиву игрицу коју је она преузела од Јелене Дилбер. Оригиналан број (и избор питања) ми се није свидео, па сам, као и Марија, одлучила да списак питања прилагодим себи. Надам се да ће вам се моји одговори свидети, и да ће се још неко од блогера придружити овој занимљивој игрици. Сви су добродошли 🙂
Наставите са читањем

о блоговању из мог угла

Нова блогерска игрица. Номиновала ме Нена. Иако ја обећах да ћу за дан-два да одговорим на изазов тек данас нађох времена за писање.
Задатак ове игрице је да одговоримо на неколико питања, па да почнем:
1. Зашто људи пишу блог?
Наставите са читањем