Tagged: #čitajsamnom

„Мали принц“

Док сабирам утиске о књизи чије читање управо заврших, да поделим са вама једну животну мудрост из „Малог принца“, која ми се ових дана мота по глави: Наставите са читањем

Advertisements

„Најдуже путовање“ – Николас Спаркс

Ако волите савремене бајке, овај роман ће вам се сигурно свидети. У њему нема страшних змајева који бљују ватру. Али младић један победиће Звер и освојити срце вољене девојке. Нема ни добрих вила. Само старац који воли своју жену више од живота и због те љубави, на бајковит начин, усрећиће двоје младих људи.

Овај роман је дирљива љубавна прича о Ајри и Рут који су живели срећно испунивши свој живот љубављу! Провлачи се и прича о уметности, о уметницима и уметничким делима, покушавајући да истакне значај личног доживљаја уметничког дела. Наставите са читањем

„Онда је дошла добра вила“ – Љиљана Хабјановић Ђуровић

Својевремено сам редовно посећивала Сајмове књига и редовно куповала и читала књиге Љиљане Хабјановић Ђуровић. Много волим њен стил писања, у њеним романима проналазим делове себе и делове мени драгих људи.
Затим сам, после романа „Запис душе“ (који сам прочитала, дала некоме и сад га немам 😦 ), престала. И прескочила неколико њених романа.

Наставите са читањем

„Бдење“ – Дејан Златић

Поново покушавам да активирам рубрику #čitajsamnom. И ове године сам на goodreads
себи поставила задатак да прочитам 12 књига, што би значило по једну књигу месечно. Прошле године нисам успела да остварим свој циљ, али ћу се, надам се, сада боље организовати.
Почињем са књигом мог драгог колеге блогера Дејана.
. Иако сам је још у јануару прочитала, тек сад нађох времена да саберем своје утиске!

Наставите са читањем

Електронска књига „Човек са шеширом“

Један мало другачији текст у рубрици #čitajsamnom!


Ове године се други пут нађох у друштву писаца. Овај пут је електронска књига, настала на основу прича написаних током блог изазова Човек са шеширом.
Додуше, имам једну малу замерку, али и поред тога сам одушевљена целом идејом. Надам се да ћете уживати у свим овим причама 🙂

„Ми“ – Јевгениј Замјатин

Пре неколико месеци на некој групи на фејсбуку повела се дискусија о књигама научне фантастике. Додуше, могуће да је првобитна прича почела са филмовима научне фантастике, заиста се више не сећам. У сваком случају, неко је споменуо „1984“ – Џорџа Орвела (једна од књига која је на мене оставила јако мучан утисак, знам да сам рекла кад сам је прочитала „сад и никад више“. Слично као и филм „Матрикс“). Други се надовезао, наводећи књигу „Ми“ Евгенија Замјатина као претходника, можда чак и инспирацију за „1984“. Наглашено је да се књига не може набавити у штампаном облику, па сам скинула .pdf издање. (У међувремену сам сазнала да се ова књига, ипак, може пронаћи, па кога интересује… )

Наставите са читањем

„Приручник за девојчице“ – Александра Џонсон

У рубрици #čitajsamnom првенствено сам планирала да пишем о књигама које сама читам. Али, ово је књига коју заиста морам препоручити свим мамама и њиховим девојчицама! Наставите са читањем

„Арарат“ – Лајош Зилахи

Да нисам чврсто себи обећала да ћу прочитати СВЕ непрочитане књиге са полице, вероватно бих, након пола предговора у коме сам аутор пише хвалоспеве о себи, одустала.
“ ‘Арарат’ је највеће дело светске књижевности… У роману је с успехом остварено оно о чему су Достојевски, Флобер или Мопасан узалуд сањали… У „Арарату“ нема ниједног сувишног лика, мада број личности у њему за педесет и три премаша број учесника у „Рату и миру“ у коме, као што је познато, дефилује ни мање ни више од седамсто и деветнаест личности. Али, док Толстој од овог броја најмање њих шест стотина оставља неосветљене, у „Арарату“ је и најситнији људски портрет сав у блиставом осветљењу, некада дат само са неколико редова, па ипак тако да просто зрачи из себе мирис људске плоти…“
Сада, када сам роман прочитала, знам да бих се покајала.

Наставите са читањем

„Последњи хришћанин“ – Исидора Бјелица

Књига коју сам пре 15-ак година први пут читала, на препоруку пријатељице чије мишљење изузетно ценим. Заиста је оставила јак утисак на мене.
Сада, под утиском неких прочитаних књига и одгледаних филмова и неких својих размишљања одлучим да се поново вратим Давиду, између осталог да видим да ли ће поново оставити исти утисак на мене. Прочитала сам је „у даху“ (ако узмемо у обзир да књиге читам скоро искључиво у аутобусу то „у даху“ је врло растегљив појам). И поново остала затечена силином емоција!

Наставите са читањем