Tagged: #čitajsamnom

Електронска књига „Човек са шеширом“

Један мало другачији текст у рубрици #čitajsamnom!


Ове године се други пут нађох у друштву писаца. Овај пут је електронска књига, настала на основу прича написаних током блог изазова Човек са шеширом.
Додуше, имам једну малу замерку, али и поред тога сам одушевљена целом идејом. Надам се да ћете уживати у свим овим причама 🙂

Advertisements

„Ми“ – Јевгениј Замјатин

Пре неколико месеци на некој групи на фејсбуку повела се дискусија о књигама научне фантастике. Додуше, могуће да је првобитна прича почела са филмовима научне фантастике, заиста се више не сећам. У сваком случају, неко је споменуо „1984“ – Џорџа Орвела (једна од књига која је на мене оставила јако мучан утисак, знам да сам рекла кад сам је прочитала „сад и никад више“. Слично као и филм „Матрикс“). Други се надовезао, наводећи књигу „Ми“ Евгенија Замјатина као претходника, можда чак и инспирацију за „1984“. Наглашено је да се књига не може набавити у штампаном облику, па сам скинула .pdf издање. (У међувремену сам сазнала да се ова књига, ипак, може пронаћи, па кога интересује… )

Наставите са читањем

„Приручник за девојчице“ – Александра Џонсон

У рубрици #čitajsamnom првенствено сам планирала да пишем о књигама које сама читам. Али, ово је књига коју заиста морам препоручити свим мамама и њиховим девојчицама! Наставите са читањем

„Арарат“ – Лајош Зилахи

Да нисам чврсто себи обећала да ћу прочитати СВЕ непрочитане књиге са полице, вероватно бих, након пола предговора у коме сам аутор пише хвалоспеве о себи, одустала.
“ ‘Арарат’ је највеће дело светске књижевности… У роману је с успехом остварено оно о чему су Достојевски, Флобер или Мопасан узалуд сањали… У „Арарату“ нема ниједног сувишног лика, мада број личности у њему за педесет и три премаша број учесника у „Рату и миру“ у коме, као што је познато, дефилује ни мање ни више од седамсто и деветнаест личности. Али, док Толстој од овог броја најмање њих шест стотина оставља неосветљене, у „Арарату“ је и најситнији људски портрет сав у блиставом осветљењу, некада дат само са неколико редова, па ипак тако да просто зрачи из себе мирис људске плоти…“
Сада, када сам роман прочитала, знам да бих се покајала.

Наставите са читањем

„Последњи хришћанин“ – Исидора Бјелица

Књига коју сам пре 15-ак година први пут читала, на препоруку пријатељице чије мишљење изузетно ценим. Заиста је оставила јак утисак на мене.
Сада, под утиском неких прочитаних књига и одгледаних филмова и неких својих размишљања одлучим да се поново вратим Давиду, између осталог да видим да ли ће поново оставити исти утисак на мене. Прочитала сам је „у даху“ (ако узмемо у обзир да књиге читам скоро искључиво у аутобусу то „у даху“ је врло растегљив појам). И поново остала затечена силином емоција!

Наставите са читањем

„Лукијана“ – Надица Симић

Надица је моја колегиница, предаје српски. Блага особа која потпуно одудара од већине професора у нашој школи.
Да је Надица објавила роман сазнала сам сасвим случајно, од колегинице која га преводи на енглески.
Не знам где може да се набави, ја сам га пронашла у нашој школској библиотеци.

Наставите са читањем

„Невероватно загонетно убиство“ – Кејт Аткинсон

Наставак приче о детективу Бродију. Он је обичан човек, са својим проблемима, који живи живот од данас до сутра… Све док се не деси Фестивал експерименталног позоришта у Единбургу и насилни улични инцидент, а затим низ „чудних“ догађаја, укључујући и убиство из наслова, када његов живот окренуће се наглавачке…
Наставите са читањем

„Историје случаја“ – Кејт Аткинсон

Дакле, настављам са рубриком #čitajsamnom.
Одлучила сам, да коначно прочитам све књиге са полице, а има их које годинама скупљају прашину.
Још једна, која је у тим околностима дошла на ред.

Наставите са читањем

„Крилата прича“ – причалица Јелена Јергић

Уживате ли у бајкама, у тајанственим световима пуних чудесних бића, да ли верујете да и животиње причају, да разумније су од људи? Вероватно волите да сами дођете до поуке, а не да испод приче стоји подебљаним словима оно што је аутор смислио као поуку.
Ако је тако, свратите на блог Све у причама бива и упознајте једну дивну причалицу. То је моја оаза мира и љубави. Уживам у свакој речи моје драге причалице, јер на њеном блогу стално откривам ствари које још увек нисам прочитала… Наставите са читањем

Ками – “Странац”

У гимназији ми је требало три године да схватим како треба да пишем лектиру. Можда и због тога, или зато што сам била у годинама када се свет око себе преиспитује, или зато што сам се и сама осећала као странац… Сачувала сам своју анализу Камијевог „Странца“. И данас се слажем са сваком речју коју сам тада написала.

Наставите са читањем