Сретнем пре неки дан познаницу која ми каже „ти још увек ђипаш, ниси одустала“. Колико год да ми је тешко да све уклопим, нарочито када имамо ванредне пробе или када, из било ког разлога, испаднемо из редовног ритма са дечијим и мојим пробама, не одустајем… Наставите читање →

Педесета јубиларна сезона КУД-а „Димитрије Котуровић“. Велики рођендански концерт одржан 18.11.2017. у Сава центру! Котуровићи сјајни као и увек, публика одушевљена! „Недостајали су само рекреативци на сцени!“

Наставите читање →

Рекреативци већ трећи пут наступају на Етно фесту. Мени је просто невероватно да је то једна међународна манифестација која није присутна у медијима! Зато сала и јесте полупразна, јер осим учесника – ко још зна за овај фестивал?! Надам се да ће организатор MEGA ART – SM прочитати овај текст и схватити га као добронамерну критику. У данашње време заиста је неопходан озбиљан рад на маркетингу, а мислим да ова манифестација то заслужује. Наставите читање →

У просторијама Котуровића проводимо време већ четири године, откако је Ана кренула на фолклор. У почетку је она била сама међу другом децом, да би се временом почела дружити са неким девојчицама, а та дружења се настављају и после проба и ван Котуровића. Тако и ми родитељи/бабе/деде, док чекамо децу/унуке, нарочито у зимско време, седимо у Клубу (ја га зовем кафанче). Неки телефонирају, неки раде на лаптопу, неки седе и пију пиће у тишини, а неки почну да причају. Кад год сам била у прилици остављала сам Дулета кући, како бих се бар мало одморила. Тих дана сам седела у кафанчету и причала са разним људима, између осталог и са једном симпатичном бакицом.

Наставите читање →

У септембру месецу, кад су почеле пробе у новој сезони, дочекала нас је информација да ћемо учествовати на Етно фесту. Некако у исто време почели смо да спремамо и нову кореографију (Чачак), и ја сам у својој наивности веровала да ту нову кореографију спремамо за Етно фест. Сада знам колико је тешко спремити и увежбати кореографију!

Наставите читање →

Пре годину дана сам се придружила рекреативцима.  Једно дивно искуство. Заиста сам богатија откако сам упознала све те дивне жене (и пар светлих мушких примерака 😉 ). Сасвим случајно се погодило да је Етно фест у Центру за културу Раковица заказан баш на годишњицу мог приступања рекреативцима.
За разлику од Етно феста у октобру, некако је цела организација била… неорганизована. Од страних гостију били су само Грци, који су имали пех са музиком, па су пет минута стајали на сцени. Осим њих и нас, наступао је КУД „Абрашевић“ из Чачка, неко културно уметничко друштво из Батајнице које су представљала деца и певачко друштво „Прело“. Ми смо били иза сцене, тако да сам доживљај целокупног Етно феста добила од моје верне публике.
„Мама, онај човек што је склањао микрофон требало је мало лепше да се обуче. Замисли, имао је неке безвезе панталоне, шарену мајцу и раскопчану карирану кошуљу“
„Она тета што је најављивала није знала лепо да чита“
„Замисли, мама, Грци су стајали на сцени јер се музика искључила. Зар су то морали Грцима да ураде“
Ја могу да приметим да је сала била празна, што не чуди јер овај Етно фест апсолутно није био медијски испраћен!
Са друге стране сцене, моја Ана је фотографисала (има и пар слика са мужевог телефона):

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

А главни камерман је снимио, поред рекреативаца

Прело

и Грке

Рекреативци за 22. април, поводом светског дана игре, спремају Игранку, која би требало да подсећа на некадашња посела, кад су се људи дружили уз песму и игру, при чему је задатак рекреативаца да посетиоце (на)уче основне кораке. Чак је снимљена и реклама за тај догађај.
Нажалост, то је прва активност рекреативаца коју морам пропустити, због мојих породичних обавеза.