Tagged: #utisak

Васкрс 2022.

Ове године Часни пост ми је просто пролетео. Дозволила сам себи да подлегнем људским слабостима и да обраћам пажњу на ствари које не би смеле да ме дотичу. Трошила сам своје време и енергију на духовно штетне ствари. Хвала Богу, пред крај поста уследиле су здравствене тегобе, као опомена да вратим се на прави пут.

Наставите са читањем

Велики Петак

Велики Петак.
Дан страдања Исуса Христа.
Зар га не разапињемо и данас тиме што баш данас морамо да идемо на посао, што баш данас морамо да гледамо телевизију, што данас размишљамо о гомили приземних ствари док Господ страда на крсту. Одавно више немамо осећај значаја данашњег дана, заборавили смо да Господ је страдао за свакога од нас. А ми, како Му враћамо?
Поћићу од себе: уместо да тугујем под крстом, ја користим слободан (а за трговце радни) дан да обавим празничну куповину. Знам ја да је „Велики Четвртак дан за фарбање јаја, Велики Петак за молитву и бдење, Велика Субота за припрему трпезе и Васкрсна недеља за радост“, али… Знам и да је све што бих написала само тражење изговора и знам да Господ од мене тражи искреност. Зато ћу само да напишем да оно што осећам Господ зна. Трудим се да будем боља, али по слабости падам. Данас сам схватила да Господ ме упозорава када скренем са правог пута, моје је само да када чујем тај гласић да га послушам. И да, попут Господа на крсту за све оне који чине оно што писано је да не чинимо ближњем свом кажем „Оче, опрости им, не знају шта чине!“

Недеља Цветна

У последњу недељу пред Васкрс сећамо се Христовог уласка у Јерусалим и народа који га је са радошћу дочекао.

А Исус на шест дана прије Пасхе дође у Витанију, гдје бјеше Лазар који умрије, кога он подиже из мртвих.
Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар бјеше један од оних што сјеђаху са њим за трпезом.
А Марија, узевши литру правога нардова скупоцјенога мириса, помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира.
Онда рече један од ученика његових, Јуда Симонов Искариотски, који га намјераваше издати:
Зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима?
А ово не рече што му бјеше стало до сиромаха, него што бјеше лопов, и имаше кесу, и узимаше што се меташе у њу.
А Исус рече: Остави је! Она је то сачувала за дан мојега погреба;
Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.
Дознаде пак многи народ из Јудеје да је ондје и дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога он подиже из мртвих.
А првосвештеници се договорише да и Лазара убију;
Јер многи од Јудејаца долажаху због њега и вјероваху у Исуса.
Сутрадан многи народ који бјеше дошао на Празник, чувши да Исус долази у Јерусалим,
Узеше гране од палми и изиђоше му у сретање и клицаху: Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев!
А Исус нашавши магаре усједе на њега, као што је писано:
Не бој се, кћери Сионова, ево цар твој долази сједећи на магарету.
Али ово не разумјеше испрва ученици његови; него када се прослави Исус, онда се сјетише да ово бјеше за њега писано, и да му ово учинише.
А свједочаше народ који бјеше с њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих.
Због тога му и изиђе народ у сретање, јер чу да је он учинио ово знамење.“
Са друге стране, у ваздуху лебди и осећање туге да ће Га тај исти народ за свега неколико дана осудити на смрт. Мене ови последњи дани пред Васкрс сваке године подсећају на моје почетке у вери. Мој први духовник био је благ, али пун љубави. Он је увек посматрао крајњи циљ – сједињење са Христом. Знао је да постоји само један Пут, али је разумео да не можемо сви да идемо право тим путем. Разумео је кривудања, скретања, враћања, све док испред нас стоји крајњи циљ!
Вероватно сам због свог карактера и пришла њему да ми буде духовник. Примећујем да и ја свој посао радим по моделу „све може“, посвећујем се онима који желе да раде, према осталима се трудим да имам разумевања, стално имајући пред собом крајњи циљ школовања – да постану људи. Од ђака с времена на време добијем коментар који ми потврђује да сам, ипак, на добром путу.

Април је у мојој породици месец радосних датума, тако да и ово путовање ка Васкрсу има посебну боју. Уживам у љубави, у искреној дечијој радости којом сам окружена и захвална сам Господу на томе!
Толики број (лепих) догађаја, ипак, може да доведе до нагомилавања нервозе (све из жеље да све прође како треба). Иако се трудим да се уздигне изнад ситуације и да останем смирена, сваког дана се изнова уверавам колико сам далеко од достизања смирења коме тежим. И колико год се трудим да око себе примећујем само позитивне ствари, не могу а да не подлегнем расположењу и нервози људи око себе. Најгоре је што, као и сви остали, и ја почнем да причам о томе. Јутрос, у храму, на литургији, уверила сам се колико је управо та прича о негативном око нас оно што није добро. Хвала Богу, налетех на текст у коме нас дивни патријарх Павле учи колико је смирење важно:
Неким послом дошао београдски прота Драган Терзић код патријарха Павла, па ову прилику искористи да упита:
Ваша Светости, како човек да реагује кад га неко увреди, а зна да није крив и да не заслужује такву увреду?
Патријарх, без размишљања, као да одавно има спреман одговор, уз блажени израз лица кроз који се показивала снага његове чврсте вере, рече:
– Ако те неко увреди, а ти ђипиш (поскочиш) до плафона, даћеш до знања да је он у својој намери успео; постигао је оно што је хтео. Уколико, пак, останеш смирен, даћеш до знања да он у својој намери није успео; он ће бити поражен пред таквом својом намером. И још нешто: имај у виду да је смирење темељ свих врлина – само ако си смирен, моћи ћеш да напредујеш у другим врлинама.“
Даће Бог да сви почнемо да живимо по речима нашег дивног патријарха, који је целим својим бићем живео то што нас је учио!

Недеља глувна

Ближи се крај путовања ка Васкрсу. Размислимо да ли смо током ових недеља приметили човека поред себе, да ли смо му упутили лепу реч, да ли смо му помогли. Шта нам Господ поручује ове недеље:

Наставите са читањем

Недеља средопосна

Средина Часног поста. Још једна недеља када се читају две јеванђелске приче:

И одговарајући један из народа рече: Учитељу, доведох теби сина својега у коме је дух нијеми.
И кад год га ухвати ломи га, и пјену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојим да га истјерају; и не могоше.
А он одговарајући рече: О роде невјерни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпјети? Доведите га к мени.
И доведоше га њему; и кад га видје дух, одмах га стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пјену.
И упита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из дјетињства.
И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас.
А Исус му рече: Ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује.
И одмах повикавши отац дјетета са сузама говораше: Вјерујем, Господе, помози мојему невјерју!
А Исус видјевши да се стјече народ, запријети духу нечистоме говорећи му: Душе нијеми и глухи, ја ти заповиједам, изиђи из њега и више не улази у њега!
И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав тако да многи говораху: умрије.
А Исус, узевши га за руку, подиже га; и устаде.
И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истјерати?
И рече им: Овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом.
И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтједе да ко дозна,
Јер учаше ученике своје и говораше им да ће Син Човјечији бити предан у руке људи, и убиће га, и када га убију, трећег дана васкрснуће.
И они не разумијеваху ријечи, а бојаху се да га запитају.
и
И за њим иђаше народа много из Галилеје, и из Декапоља, и из Јерусалима, и Јудеје и испреко Јордана.
А кад он видје народ многи, попе се на гору, и сједе, и приступише му ученици његови.
И отворивши уста своја, учаше их говорећи:
Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско;
Блажени који плачу, јер ће се утјешити;
Блажени кротки, јер ће наслиједити земљу;
Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити;
Блажени милостиви, јер ће бити помиловани;
Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети;
Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати;
Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.
Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене.
Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке прије вас.

Најпре нас Господ опомиње да се психичке болести могу лечити искључити само молитвом и постом. Прича коју би многе породице требало да прочитају. Много је деце којима је неопходно психолошко саветовање. У најблажој варијанти у питању су само разговори са школским психологом. Али, много је оних који морају да траже помоћ у медицинским институцијама. Бојим се да ће таквих случајева бити још више у наредном периоду. Деца су осетљива категорија, а о њима некако сви заборављамо да бринемо. Верујемо да су довољно снажни да се сами изборе са свим тешкоћама које живот поставља пред њих. Њима треба наша љубав и разумевање, треба да осете да су важни, да има ко да брине о њима. Наша молитва може много помоћи, а то нам нико не може одузети.
Друга прича представља упутство шта све треба да истрпимо у овоземаљском животу како бисмо се радовали са Господом у вечном животу.
Изградња и обнова храма треба да буде праћена обновом душа верујућег народа. Лепота храма треба да нас инспирише да будемо бољи људи како бисмо били ближи Господу. Леп је мермерни под, али сам по себи је хладан. Греје га искрена молитва верника.
Господе, нека буде Твоја Света воља и на нама грешнима сада и увек и у све векове. Амин!

Недеља крстопоклона

Крст је у време Исуса Христа био симбол понижења, а данас је симбол победе. У симболичком смислу крст представља наш животни пут, као што и каже Исус Христос у данашњој јеванђелској причи:

Наставите са читањем

Наша стварност

Један младић, матурант, се предозирао. Бенсединима. Наставници су позвали хитну помоћ и послали га стручним људима на лечење. Родитељи се нису ни појавили! Једна девојка је побегла од куће како би живела са момком. Њени родитељи су отишли код ње и рекли јој да може да живи свој живот, али да су они увек ту за њу!

Наставите са читањем

8. март

Чак и док сам била девојчица нервирала ме је чињеница да постоји „дан жена“. Некако је сама та чињеница указивала да жене нису поштоване, али тог дана их сви поштују и воле. Лицемерје.

Наставите са читањем