Још једна лектира која је на моју Ану оставила утисак и инспирисала да и сама постане писац: Наставите читање →

Лепе очи има
име јој је мама.
Брине се за нас и пази
да нас нешто не прегази.

Воли нашег тату,
тата воли маму.
Љубав то се зове
заједно се воле.

Непослушна деца
воле је и грле.
Велико срце има,
много је племенита.

Длаку белу је имао
док људе није видео.
Мајку му отели
и њега су после мучили.

У ватру га заробили
да би га ухватили.
Зато коњ чим људе види
цело крдо крене бежати.

Дечак га је волео
зато га је тражио.
Матица води два другара
Фолка и коња који се грле

Ако немаш другове
не вреди ти ни цео свет.
Другове бирај добре,
сам процени колико вреде.

Дружења не одбијај
имаш пријатеља то је рај.
Све с‘ пријатељем иде лако
пријатељ те бодри: “Само тако“. Наставите читање →

И ове године Ана је учествовала на литерарном конкурсу Црвеног крста поводом Светског дана детета. Тема је, изгледа, била инспиративнија него прошле године, а њено одељење је и ове године било изузетно успешно: освојили су једно прво, једно друго и два трећа места. Ана је освојила друго место. Тема је „Да имам чаробни штапић, ја бих…“: Наставите читање →

Прође зима, дође пролеће,
са југа ласта долеће.
Пчелице зује и лептири лете,
а паркови препуни деце.
Дрвеће листа и лишће зелени
док се зима тихо сели.
Сунце сија, цвеће расте,
а цела природа поздравља ласте.

---

И Ана је била инспирисана песмицом Кестен 🙂

На почетку другог разреда смо учили множење и штампану латиницу. Ишли смо: у Бранковину, у РТС, у Струганик, на Тару, у Музеј ваздухопловства… Учествовали смо: на Раковичком карневалу, на „60. Змајевим дечијим играма“, а учествовали смо и на међународном такмичењу „Кенгур без граница“ и ја сам прошла на финално такмичење. У Новом Саду смо глумили представу „Снежна краљица“. Умало да заборавим да смо ишли на Аду Циганлију. Да будем искрена и не лажем али се бојим III разреда и можда ће учитељица Јелена бити строжа. Никада нећу заборавити „венчање“ са Душаном Вучинићем из II4. То је било лудо вече. Не свиђа ми се што завршавамо други разред основне школе, али се радујем трећем.
Предлог за учитељицу и другаре. Да одмах на почетку трећег разреда направимо мајце „III3 цареви“.

Ана Филиповић

КРАЈ!

Одлетела сам ракетом​ у свемир. Шетала сам по Месецу и одједном сам угледала како ми у сусрет иду фламенко плесачице. Баш сам се лепо играла са њима. После тога су ме училе кораке из фламенка. Нажалост, то је кратко трајало. Оне су морале да иду, а ја сам наставила своју шетњу по Месецу. Чинило ми се да их познајем од почетка живота.
Изненада сам наишла на ЦРНУ РУПУ. О, неее, прогутала ме је Црна рупа! Мислила сам да је то био последњи тренутак мог живота. Затворила сам очи како ништа не бих видела. Осетила сам како ме неко вуче на горе. Радовала сам се када ме је непознати човек избавио. Био је то ЧАРОБЊАК. Захвалила сам му се и обећала да никада више нећу ићи у свемир без њега. У знак захвалности ракетом сам га одвезла кући. Од тада више никада нисам ишла у свемир без њега. Била је то баш узбудљива АВАНТУРА!

Ана Филиповић

КРАЈ!

У месецу априлу, у групи Читалиште лепоте и слободе на фејсбуку, тема месеца биле су бајке. Ја сам се опробала у писању бајке, и мој покушај је, заједно са бајкама других блогерки, објављен на блогу Причава. Баш сам поносна 🙂
Пре неки дан Ана је за домаћи имала задатак: „Настави бајку „Био једном један цар и имао…“ “ И написала је дивну бајку:
Наставите читање →

Пре двадесетак дана Црвени крст је расписао литерарни конкурс са две теме: „Моје жеље, моја права“ и „Дечја права, снага, моћ“. Из Аниног одељења је учествовало десетак радова. На нивоу општине прва три места су заузели радови Аниних другара из одељења.
Наставите читање →