Концерт групе Легенде – завршно вече Медијана феста

Поред већ помињаних међународних манифестација које се у Нишу одржавају током лета (Хорске свечаности, Филмски сусрети, Нишвил) у Нишу, у парку светог Саве, се већ годинама одржава Медијана фест: низ концерата, позоришних представа на отвореном.

Наставите са читањем

Вече фолклора у Нишкој Бањи

Знате ону чувену песму „Нишка Бања топла вода“. Извор топле воде налази се подно брда Коритник. Топла вода је спроведена до хотела Радон кроз Бању, односно кроз парк. Извор радости за децу која уживају да се брчкају у заиста топлој води. И бесплатно „купатило“ за реуматичне ноге старијих људи.

Наставите са читањем

„Мене све ране мога рода боле…“ – Јадранка Регоје

То нису биле небеске муње
Нити је Свети Илија покору слао
То је сијевнуо усташки нож
Који би по старом ожиљку клао.

Наставите са читањем

Двадесет пет година после

Двадесет и пет година… Цео један живот… У мом случају – неколико живота!
Много тога се издешавало у мом животу, много пута сам мењала место живота, много људи је прошло кроз мој живот, а јако мало њих је још увек присутно…
Отишла сам без икаквих очекивања, јер заиста нисам знала шта ћу доживети. Данима пре сусрета почела је да ме хвата она слатка трема ишчекивања… Па, ипак, трудила сам се да ништа не замишљам, већ да чиста срца одем у сусрет са прошлошћу…

Наставите са читањем

Како сам скинула килограме

Најпре да напоменем да никада нисам била оптерећена својим изгледом. Једино када сам редовно стајала на вагу било је током све три трудноће.
Кажу да је потребно отприлике 9 месеци да се организам врати у „почетно стање“. Мада, постоје жене које се већ пар дана после порођаја врате „у фармерке пре трудноће“. Ја се нисам нешто претерано узбуђивала што имам вишак, јер сам га једино осећала у томе што нисам могла да носим сукње (и хаљине) које сам носила пре прве трудноће.

Наставите са читањем

„Арарат“ – Лајош Зилахи

Да нисам чврсто себи обећала да ћу прочитати СВЕ непрочитане књиге са полице, вероватно бих, након пола предговора у коме сам аутор пише хвалоспеве о себи, одустала.
“ ‘Арарат’ је највеће дело светске књижевности… У роману је с успехом остварено оно о чему су Достојевски, Флобер или Мопасан узалуд сањали… У „Арарату“ нема ниједног сувишног лика, мада број личности у њему за педесет и три премаша број учесника у „Рату и миру“ у коме, као што је познато, дефилује ни мање ни више од седамсто и деветнаест личности. Али, док Толстој од овог броја најмање њих шест стотина оставља неосветљене, у „Арарату“ је и најситнији људски портрет сав у блиставом осветљењу, некада дат само са неколико редова, па ипак тако да просто зрачи из себе мирис људске плоти…“
Сада, када сам роман прочитала, знам да бих се покајала.

Наставите са читањем

Искреност

„Мама, шта је Света Гора?
Острво… У Грчкој
Значи, они који су у Грчкој могу да оду на Свету Гору
Само мушкарци
Зашто?
Зато што жене не смеју да иду на Свету Гору
Ја ћу се маскирати у мушкарца
Зар мислиш да Бог неће знати да си ти жена?!“

Наставите са читањем

„Последњи хришћанин“ – Исидора Бјелица

Књига коју сам пре 15-ак година први пут читала, на препоруку пријатељице чије мишљење изузетно ценим. Заиста је оставила јак утисак на мене.
Сада, под утиском неких прочитаних књига и одгледаних филмова и неких својих размишљања одлучим да се поново вратим Давиду, између осталог да видим да ли ће поново оставити исти утисак на мене. Прочитала сам је „у даху“ (ако узмемо у обзир да књиге читам скоро искључиво у аутобусу то „у даху“ је врло растегљив појам). И поново остала затечена силином емоција!

Наставите са читањем

Лепи и радосни дани јуна

У нашој породици друга половина јуна већ годинама уназад доноси много лепих дешавања којима се заиста радујемо. Зато сада, на почетку одмора, бележим овај #utisak, ово „зрно позитиве“ да и вама улепшам ове (тропско/кишне) дане 🙂

Наставите са читањем