Каја и Лаза

Каја је тужна девојчица. Живи у згради, на високом спрату, са мамом, татом, баком и деком. Иако су се њени родитељи одлучили да раде посао од куће како би били са њом, она је ипак тужна. Имају и куцу коју много воли, али ни умиљате псеће очи не могу да отерају њену тугу.
Каја нема ниједног другара. Цео њен свет је у стану. Иако јој сви пружају много љубави, она би желела брата или сестру.

Наставите са читањем

„Хистерија“ – Тери Џонсон, режија Иван Вуковић

Након дуго, дуго времена мој драги и ја смо одлучили да се частимо изласком. Повод је наша округла годишњица брака. Некако је избор пао на позориште, а стицајем околности дошли смо до карата за представу „Хистерија“ у Југословенском драмском позоришту. О представи апсолутно ништа нисмо знали.

Наставите са читањем

Коко, коко

Марина нам је Васкрс честитала овом прелепом песмицом коју је учила у вртићу:

Коко, коко – моли Маја
Снеси нама пуно јаја.
Коко, коко добра буди
Посебно се сад потруди.
Јер ми ћемо, нећу крити,
Твоја јаја обојити.
Обојити, украсити,
Никад лепша неће бити.
И шта ћемо радити?
ВАСКРС ЋЕМО ПРОСЛАВИТИ!

Христос воскресе, ваистину воскресе!

После трагедије Великог петка, на коју су многи, нажалост, остали равнодушни, долази громогласна тишина Велике суботе. Дан када, затечени догађајима претходног дана, у неверици гледамо једни друге питајући се шта се то десило. Дан када ћутке, сами са собом, покушавамо прихватити очигледно. Сви ми имамо своје личне велике суботе – време без суза, када разум и срце покушавају схватити одлазак вољене особе. И тек кад се исплачемо, можемо кренути даље кроз живот. И није случајно што се овог кишног Васкрса сећам неисплаканих суза.

Наставите са читањем

Под крстом

Ево нас под крстом, погнуте главе пред разапетим Исусом Христом. Можда прави је тренутак да овог најтужнијег, најтрагичнијег дана у историји људског рода, погледамо уназад на протеклих седам недеља. Да размислимо о својим делима, да ли смо се попели бар једну степеницу ка Господу.
Исплачимо се данас, због свих својих грехова, због свих оних који пате… Будимо бар данас саосећајни…
И не заборавимо – Велики Петак наговештава дан радости… Васкрс!

Оаза мира у центру града

Искористила је паузу на послу да прошета градом. Људи око ње су ужурбано јурили за својим пословима. Бука и метеж уобичајени за радни дан пре подне. Обавила је оно што је искористила као изговор да изађе. Одлучила је да се врати дужим путем.

Наставите са читањем

Етно фест

Пре годину дана сам се придружила рекреативцима.  Једно дивно искуство. Заиста сам богатија откако сам упознала све те дивне жене (и пар светлих мушких примерака 😉 ). Сасвим случајно се погодило да је Етно фест у Центру за културу Раковица заказан баш на годишњицу мог приступања рекреативцима.
За разлику од Етно феста у октобру, некако је цела организација била… неорганизована. Од страних гостију били су само Грци, који су имали пех са музиком, па су пет минута стајали на сцени. Осим њих и нас, наступао је КУД „Абрашевић“ из Чачка, неко културно уметничко друштво из Батајнице које су представљала деца и певачко друштво „Прело“. Ми смо били иза сцене, тако да сам доживљај целокупног Етно феста добила од моје верне публике.
„Мама, онај човек што је склањао микрофон требало је мало лепше да се обуче. Замисли, имао је неке безвезе панталоне, шарену мајцу и раскопчану карирану кошуљу“
„Она тета што је најављивала није знала лепо да чита“
„Замисли, мама, Грци су стајали на сцени јер се музика искључила. Зар су то морали Грцима да ураде“
Ја могу да приметим да је сала била празна, што не чуди јер овај Етно фест апсолутно није био медијски испраћен!
Са друге стране сцене, моја Ана је фотографисала (има и пар слика са мужевог телефона):

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

А главни камерман је снимио, поред рекреативаца

Прело

и Грке


Рекреативци за 22. април, поводом светског дана игре, спремају Игранку, која би требало да подсећа на некадашња посела, кад су се људи дружили уз песму и игру, при чему је задатак рекреативаца да посетиоце (на)уче основне кораке. Чак је снимљена и реклама за тај догађај.
Нажалост, то је прва активност рекреативаца коју морам пропустити, због мојих породичних обавеза.

„Снежна краљица“

Када је прошле године одржаван спортски дан у Аниној школи, учитељица је наручила да им се ураде мајце како би били исто обучени, као тим. Када их је питала шта да напишу на мајцама они су сви у глас повикали: „I3 цареви“ Због тога их и ми зовемо ЦАРЕВИ 🙂

Наставите са читањем

Школско такмичење рецитатора

Пре неки дан је у техничкој школи „Колубара“ у Лазаревцу одржано школско такмичење рецитатора.
Најпре ме је пријатно изненадила чињеница да је учествовало тринаесторо деце, од чега пет дечака! Радим у техничкој школи која важи за „каубојску“ школу и заиста је лепо видети да постоје деца у таквом окружењу коју интересују неке потпуно другачије ствари. (занимљиво је напоменути да у гимназији не одржавају школско такмичење, већ неколико деце одмах учествује на општинском) Наставите са читањем

„Када те остави она коју волиш“ – Брана Петровић

Када те остави она коју волиш
Када те остави она коју волиш
Када те остави она коју волиш
Када те остави она коју волиш

Прво осетиш једно ништа
Прво осетиш једно ништа
Прво осетиш једно ништа
Прво осетиш једно ништа

Наставите са читањем