„Зрење“ – Дејан Златић

Пре извесног времена сам код Хане на блогу наишла на текст који најављује категорију #čitajsamnom. Свидела ми се идеја да размењујемо размишљања о књигама које смо прочитали. До сада сам се овој идеји придружила тако што сам на свом твитеру објављивала коју књигу тренутно читам. Сада је дошло време да своје учешће проширим. Једноставно, постоје неке књиге које оставе јак утисак на мене и желим и друге људе да заинтересујем за њих. Због тога уводим #čitajsamnom и код мене на блогу. Потрудићу се да то буде субота (мада можда понекад убацим и неки филм).

Није случајно што је част да отвори нови сегмент мог блога припала колеги Дејану Златићу и његовом роману „Зрење„.

Наставите са читањем

О Олимпијским играма у Рију из мог угла

Олимпијске игре потичу из старе Грчке. Одигравале су се на четири године и за време одржавања игара СВИ ратови (у Грчкој) су престајали. Олимпијада је период између олимпијских игара (почиње кад се једне заврше и траје све док наредне, након четири године, не почну).

Наставите са читањем

Мале животне радости – дан шести

Љубав према фотографији – нешто што сам наследила од тате. У време црно-беле фотографије сам је развијао филмове и правио фотографије. У сваку од њих уткао много љубави. Можда зато толико и волим да листам баш те старе, црно-беле фотографије. Неке од тих слика сам објавила на фејсбуку у оквиру албума „Суза виђена очима других„. Планирала сам да га допуним, па после сам планирала да на блогу Фотографија објавим и допуним тај албум. Али, некако немам времена да и реализујем те идеје.
Наставите са читањем

Мале животне радости – дан пети

Јутрос је падала киша. Не брините, не желим да кукам, још увек сам у изазову „Мале животне радости“😉 Киша може бити врло инспиративна. Моја прва песмица је о киши. Моја деца певају песму „Пада киша капљицама„. Али оно на шта ме киша увек асоцира је „Певање на киши„. 

Наставите са читањем

Мале животне радости – дан трећи

Почела августовска окупљања учитеља, наставника, професора и лоших ђака по школама. А ја се сетих великог успеха ученика наше школе који су у јуну месецу на светском првенству у заваривању освојили, заједно са ученицима техничке школе из Обреновца, екипно треће место.

Наставите са читањем

Мале животне радости – дан други

Данас је Преображење! Освећује се грожђе, а то грожђе има посебан укус. И подсећа ме на некадашња Преображења у Светиниколској цркви у Нишу, на грожђе због ког сам једва чекала Преображење да га пробам, на никад укуснију рибљу чорбу, на девојке (данас мајке, једна од њих попадија) које су као деца скакутале и желеле да науче Химну Богородици… Толико лепих успомена буди данашњи дан. Та црква нас је све у једном тренутку живота спојила. Живот нас је касније раздвојио, али љубав у Христу и даље нас повезује. И зато себи обећавам да ћу следећи пут кад будем у Нишу обавезно свратити до Светиниколске цркве!

Мале животне радости (блог изазов) – дан први

Моја драга блогерка Мерима је на свом блогу позвала на изазов да седам дана делимо радост – да посматрамо и бележимо мале животне радости. С обзиром да сам се вратила са годишњег одмора и да имам времена да седам дана узастопно пишем на задату тему одлучила сам да, за почетак, поделим са вама лепшу страну овогодишњег одмора.

Ана и Марина имају прилику да стварају успомене на дане проведене код баке, без маме и тате. Дуле, са друге стране, има маму и тату само за себе🙂

Наставите са читањем

Голуб и пчела

Пошла пчела на поток да се напије воде. Слетела на један камен и почела пити. Омакла се с камена, пала у воду и почела се давити.

То је видео голуб с гране. Откинуо је кљуном један лист с дрвета и бацио га пчели. Пчела се попела на лист, крила су јој се осушила и она је одлетела.

Другог дана дошао је ловац у шуму. Опазио је голуба на грани, па нанишанио пушком на њега. Видела то пчела, па слетела ловцу на руку. Бојећи се да га пчела не уједе, ловац је махнуо руком и голуб је одлетео.

народна прича