Песма о Србима

I

Можда смо били наивни,
живели у неко друго време,
толико друкчије од овог сад.
Можда смо били млади,
имали своје идеале,
ал’ све је сада иза нас.

Волели смо човека
више него Бога,
и мислили да смо најбољи.
„Неће нама нико ништа”,
мислили смо тада,
„сви су људи искрени”.

Наставите са читањем

Њен дневник

Недостаје јој мир њеног стана из детињства, њен кутак, полица за књиге, радни сто са фиокама које су пажљиво чувале њено највеће богатство – њене дневнике. Сви простори у којима је после тога живела личили су на железничку станицу. Додуше, ни она није осећала да живи у тим становима, углавном је имала осећај да је ту привремено, у пролазу… Па, ипак, њен верни пратилац кроз све те животне просторе био је дневник. Као да је подсвесно знала, осећала значај записивања својих осећања и размишљања о њима.

Наставите са читањем

„Окупација“ – Матија Бећковић

Свим љубитељима поезије желим срећан светски дан поезије уз једну песму Матије Бећковића:

Кад сте нас већ окупирали
Какав је проблем
Да будете мало љубазнији
Што мора сваку окупацију
Да прати исти буђав израз лица
И нескривеног гађења Наставите са читањем

„Историје случаја“ – Кејт Аткинсон

Дакле, настављам са рубриком #čitajsamnom.
Одлучила сам, да коначно прочитам све књиге са полице, а има их које годинама скупљају прашину.
Још једна, која је у тим околностима дошла на ред.

Наставите са читањем

x година после првог сусрета

Пре неколико дана „прослависмо“ једну од наших годишњица – наш први сусрет. Писала сам већ како сам одмах после првог сусрета осећала да ћемо бити заједно, и то сам „доказала“ тиме што сам објавила „стихове“ записане навече, после првог сусрета. Поводом годишњице, објавила сам линк ка тој „песми“. Коментар испод тог линка: „Ne postoje slučajnosti. 🙂  I kako bi pesma izgledala na današnji dan?“ натерао ме да размислим, и ево како изгледа „песма“ на данашњи дан: Наставите са читањем

„Мајка“ – Љубивоје Ршумовић

Питали смо и куче и мече
Исте речи свако од њих рече
Мајка то је љубав која тече
Мајка то је дан кад падне вече

Мајка је мајка
Најлепша бајка
Та наша рођена мати
Све нам је дала
Зато јој хвала
Ал’ хвала мало и тати
Питали смо и јаре и јање
Исто стање исто осећање
Питали смо и пиле и маче
Воле мајку све јаче и јаче Наставите са читањем

„МАЈКА“ – Мира Алечковић

Марина је у вртићу учила мало краћу верзију:

Од толико лепих најлепших жеља
Да се исприча сто једна бајка
Ниједна није толико лепа,
толико нежна као реч мајка Наставите са читањем