Филозофија, живот…

За себе тврдим да сам апсолутни антидруштвењак. Највише волим да се декларишем као техничар, мада се слажем и са описом природњак.
Друштвени предмети (историја, социологија) у школи ми некако нису ишли, па је можда и логичан отпор према њима. Најбоље „пливам“ у математици, мада ме структура рачунара и њихов принцип рада (шта се то дешава унутар оне црне или беле кутије) некако од самог сусрета са рачунарима заиста највише интересује.

Наставите са читањем

Advertisements

Ко сам ја?

17.1.1993.

Ко сам ја?

Кажу да се зовем Крпан Сузана и да сам рођена у Нишу. Исто су тако могли да кажу да се зовем Серебрјакова Татјана и да сам рођена негде у Совјетском Савезу, или Мери Џонсон рођена у САД. Наставите са читањем

Док су секе код баке

После викенд вируса следећа ствар коју не волим су годишњеодморски вируси

Знали смо да се у јулу мења начин обављања техничког прегледа и процес регистрације возила, али нисмо знали тачно кад. Свакако сам почетком јула морала мењати саобраћајну (и таблице). Уграбили смо последњи дан пре измена, случајно – то нам је био једини дан у току ове недеље кад смо то могли обавити. Са све одласком у полицијску станицу у Реснику, јер се „наша“ реновира. Сад само да сачекам саобраћајну, па да, коначно, кренемо на, више него заслужени, одмор!

Наставите са читањем

Зашто баш ја заслужујем рестарт викенд у хотелу Парк

Свима нам је понекад потребан кратак „бег од стварности“, предах од свих животних проблема како бисмо прикупили снагу да боримо се са свим изазовима које живот поставља пред нас. Управо у тренутку када се спремамо за полазак на одмор који, као и сваке године, обухвата (само) посету родбини – појављује се блог изазов који је такмичарског карактера, а победник добија викенд за две особе у хотелу Парк у Руми. О, како би нам пријала два дана да будемо сами нас двоје…
Иако баш не волим овакве теме у којима треба да се хвалим до бесвести, ако желим да се надам викенду за нас двоје – морам сести и написати нешто што ће се жирију свидети 😉 Наставите са читањем

Још једна кишна, али шарена недеља

На хуманитарном концерту „Да мали Димитрије прохода“, између осталих учествовао је и КУД “Димитрије Котуровић”, који се представио са две групе. Концерт је отворила Анина група, заједно са дечијим ансамблом. Ани је то био први наступ у комплетној ношњи и опанцима. Треба ли рећи колико је била поносна! Наставите са читањем

Фиоке пуне музике, књига, филмова и серија

Киша која пада последњих дана и право јесење време које нас је задесило крајем јуна, осим питања “Зашто Бог баш на Видовдан шаље кишу” код мене отворило фиоке сећања: Наставите са читањем

Ред школе, ред фудбала, ред музике

У недељи за нама свршени основци полагали су Малу матуру, што се већ годинама претвара у тродневно препричавање и исмевање одговора на тестовима, од стране „новинара“, „наставника“ и „родитеља“. Цео систем полагања Мале матуре је бесмислен, у старту није прецизирано шта се очекује да деца знају и како на најбољи начин то проверити! Наставите са читањем

Рекреативци на јунском концерту

Сретнем пре неки дан познаницу која ми каже „ти још увек ђипаш, ниси одустала“. Колико год да ми је тешко да све уклопим, нарочито када имамо ванредне пробе или када, из било ког разлога, испаднемо из редовног ритма са дечијим и мојим пробама, не одустајем… Наставите са читањем

Негативан и позитиван #utisak

Кад је професор ошамарио ђака заборављена је жртва, а душебрижници су стали у одбрану насилника наводећи како је савестан радник, како је добар човек… Наставите са читањем