Куцање сатова

Тик-так, тика-така,
тик-так, тика-така,
тика, така, так.
И док певам,
и док свирам,
и кад играм ја,
сатић куца равномерно,
тика, така, так.

непознати аутор

живот шири од „пионирске заклетве“

Нејасно сећање на 29. новембар када у сали за физичко, на свечаној приредби, сви прваци углас изговарају „Данас када постајем пионир…“ Само пола године раније, у вртићу, била је кажњена јер није хтела да гледа сахрану на телевизији. Шта зна дете од 6 година шта је сахрана, њој је то било досадно! Наставите са читањем

„Иследник“ – Драган Великић

За ову књигу није ме заинтересовало то што је добила Нинову награду. Привукао ме је Драган Великић кога сам гледала у некој емисији на телевизији и који ме је одушевио начином размишљања и посматрања света око себе. Нисам читала критике ове књиге тако да заиста нисам знала шта да очекујем.
Летос је књига дошла у моје власништво и ускоро је дошла на ред за читање. Наставите са читањем

Параолимпијске игре Рио 2016

За разлику од Олимпијских игара Параолимпијске игре нисам могла да пратим јер сам у време кад су била такмичења ја била на послу. Па, ипак, захваљујући мојим малим радозналицама знала сам шта се дешава и радовала се свакој медаљи. Муж ми је препричавао оно што је стручни консултант коментатора причао о правилима, начину тренирања ових спортиста тако да сам и сама упознала једну нову област спорта о којој нисам много знала. Након ових Параолимпијских игара заиста могу да кажем да параолимпијци јесу прави спортисти, јер сама чињеница да се баве спортом, да сваки дан побеђују сами себе… у мени изазива једно велико поштовање према њима.
Наставите са читањем

О (пропалим) плановима

Знате ону причу о плановима: Ако желиш да насмејеш Бога испричај Му своје планове. Колико пута сам се и сама уверила да је народна „Човек снује а Бог одлучује“ апсолутно тачна. Што и Татјана Куљача у свом тексту „Планирање – одлагање садашњости“ каже: „Dane provodimo u budućnosti koja se još nije desila. A budimo realni, planovi se nerijetko izjalove baš onda kada upremo da bude po našem.“
Наставите са читањем

​“Хвала“ – Јован Јовановић Змај

Ево, драга дечице,
воћа свакојака
грожђа црна, грожђа бела,
јабука, крушака!
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала! Наставите са читањем

​“ШКОЛА“ – Драган Лукић

Школе су велике мирне овце 
које окаче велико звонце 
па звоне, звоне и децу гоне 
у жуте мале авионе. 

Школе су велике и добре маме, 
стотину деце негују саме, 
напамет знају сву своју децу, 
и бајке причају о месецу.  Наставите са читањем

„Неверница“ – Ајан Хирси Али

Не знате ништа о животу муслиманки? Не знате ништа о грађанским ратовима у Африци деведесетих? Сомалија, Етиопија, Кенија – за вас су само уоквирене области на карти Африке? Не знате ништа о демократској Холандији? Не знате ништа о лицемерју цивилизованог Запада? Ово је права књига за вас!
Наставите са читањем

с оне стране времена

Недавно сам на блогу Јелене Пантић прочитала интересантан текст о „разговору са дететом у себи“. Не знам зашто, али одмах сам помислила на једну своју слику и замислила како би изгледао сусрет мене данас и мене тада. Можда то није баш оно што је Јелена препоручила, али је мени „сусрет“ са малом Сузом пријао. Схватила сам да колико год да се разликујем од те девојчице, дубоко унутра обе смо исте. И зато је волим и зато ми је тешко због свега лошег што живот јој је пружао.
Наставите са читањем