Мој „женски родослов“

Моја баба је била жена коју живот није мазио. Од петоро деце које је родила двоје је сахранила. Најстарија ћерка, девојчица од девет година, лепа к’о лутка, али болест је била јача. До краја живота баба је туговала за њом. После њене смрти родила је сина, за кога се надала да ће бити ћерка (како би „заменио“ „омиљено“ дете). У првом тренутку јој је било тешко што није ћерка, али он је до краја живота био из њу! Најмлађи син, беба још. Њега некако није много спомињала, а само она зна колико јој је било тешко. Па, ипак, баба је била мудра жена, увек спремна да посаветује и помогне. Њен животни оптимизам је нешто што је оставило јак утисак на мене. Увек сам имала њен пример пред очима, као некога ко је свашта претурио преко главе, а на крају остао „чисте памети“!
Моја мама, још једна трагично јака личност. И она је сахранила једно дете. За разлику од многих, који у таквим ситуацијама посегну за лековима (или „чашицом“) како би се лакше изборили са болом – она је свој бол боловала чисте главе. Одбијала је сваку помисао на то јер је хтела да се сама избори са својим болом.
Мој живот није бајка. Живим обичан живот, са успонима и падовима. Али, у најтежим ситуацијама имала сам две јаке жене пред собом, чији ми је пример давао снагу да кренем даље.

Можда се овај текст не уклапа у тему „могућност једног живота“ на коју нас је Мерима позвала у објави, али мене је њена објава инспирасала да одам признање овим јаким женама које толико волим.
#mogućnostjednogživota #životjednostavnomoj #inspiriši #osmeh #mogujaovo #inspirišime #pisacsvogživota

Крај школске 2020/2021. године

Душан је завршио најбезбрижнији део живота. Као што једна од песмица коју предшколци обично спремају за завршну приредбу каже „ту нам цвета љубав, ту цвета другарство“.

Наставите са читањем

Недеља слепог

Након што смо се прошле недеље подсетили јеванђелске приче о жени Самарјанки, о томе да Бог гледа какав је човек, а не ко је он, данас се подсећамо приче о слепом од рођења. Није његово исцељење једино чудо које је Господ учинио током свог боравка међу људима. Али, ова прича има занимљив епилог:

Наставите са читањем

Недеља раслабљеног

„Немам човека“! Рече „човјек који тридесет и осам година бјеше болестан.“ Окружен мноштвом људи он изговара „немам човека“. Не осуђује никога, само констатује. Али, увек кад потонемо на дно, када осетимо да „нема човека“ једини ко ће нам пружити руку је Бог! Тако и овог човека оздрављује лично Исус Христос. А завидници рекоше излеченоме „Субота је, није ти допуштено да носиш одар.“ Зар није и данас тако? Када неко оздрави, када неко постигне успех, увек се јаве завидници који ће рећи нешто негативно. Са појавом друштвених мрежа и виртуелног живота, ово је још израженије, јер се сви крију иза екрана и разних псеудонима, осећају се невидљивим, а заборављају да Господ је рекао „нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видјело изићи.“

Овај болесни човек који је 38 година ћутке подносио своју болест, верујући и надајући се доживео је да га лично Господ исцели. Нека би нам он послужио као пример како и ми треба да се надамо и да верујемо!

Недеља мироносица

Жене мироносице. Знају да треба помазати Христово тело после погреба и у недељно јутро одлазе да то обаве. Не размишљају о старешинама, ово је нешто што мора да се обави, што су њихови преци хиљадама година пре њих радили. Зар нису ове жене мироносице прави симбол свих оних жена које грчевито се држећи традиције и народних обичаја успевају да одрже и национални и верски идентитет свог народа? Сви познајемо такве жене „не сме дете да буде некрштено“, „не сме сахрана да буде пре подне“, „на Бадњи дан се пости“… Подсетимо се данас свих тих жена које су ћутке трпеле разна понижења и од очева и од браће, кад се удају и од мужа а касније и од синова поштујући речи Светог Писма да жена треба да слуша и служи, свих оних жена које су невољника на прагу нахраниле и обукле, превијале рањенике не питајући ни ко су ни одакле су… Са друге стране, не заборавимо да су на српском двору у средњем веку жене биле образоване! И оне су наследнице жена мироносица. Помолимо се за њихове душе, али и да нас њиховим пример инспирише како треба да живимо!

Ј као јуродиви

Још један блогерски конкурс групе Блогови, са врло интригантном темом („U VREMENU SVETSKE PREVARE, REĆI ISTINU JE REVOLUCIONARNO DELO (DŽORŽ ORVEL)“). Још се води дискусија да ли је био успешан или не. Ја послах ову причу, па ви процените колико се уклапа у тему 😉

Наставите са читањем

Томина недеља

Ове недеље се присећамо Томе и његовог неверја. Зашто нам је баш тај догађај важан? Господ нам указује на једну од многих наших људских слабости. Он зна да смо слаби, Он нас разуме и воли нас, без обзира на све наше слабости! Он разуме да Тома мора да има доказ, да Тома мора да ЗНА да би веровао, па ипак му каже „Зато што си ме видио, повјеровао си; блажени који не видјеше а вјероваше.“

Наставите са читањем

Христос воскресе!

Током страсне седмице присећамо се свог зла које су људи приредили Човеку. У среду Га је Јуда издао. У четвртак је вечерао са ученицима и установио свету тајну причешћа. У петак је доживео сва могућа понижења. После дана највећег пада људског рода долази дан тишине који је Господ провео са мртвима. Дан који би требало да проведемо у тиховању, молитви и ишчекивању радосне вести!

Наставите са читањем

Велики петак 2021.

Данас сам први пут постала свесна тежине Христовог страдања. Најпре га народ речима „распни га, распни“ осуђује на смрт. Класична психологија стада где људи, свесно или несвесно, раде оно што и људи око њих, како би остали део целине.

Наставите са читањем