Зоо врт

Мене израз „зоо врт“ подсећа на детињство и на три мечета која сам дуго гледала како се играју. То су били дани када је породица била на окупу и када смо сви заједно уживали.

Наставите са читањем

Advertisements

Још једно размишљање о школи

Чак и пре него што је Ана кренула у школу слушала сам разне приче како је школа оваква или онаква. Трудила сам се да не обраћам пажњу на њих, јер људи имају обичај да претерују. Па, ипак, стала ми је кнедла у грлу кад сам, у Анином првом разреду у распореду видела 5 часова!

Наставите са читањем

Почела је нова школска година

#utisak недеље за нама је почетак школске године!
– Марина је кренула у школу. Одушевљена је учитељицом. А мене је њена учитељица одушевила једном констатацијом на крају радне недеље којом је показала колико добро ради свој посао. Сада сам попуно мирна, знам да је Марина у сигурним рукама 🙂 Наставите са читањем

О роману „Име руже“

Године 2004. Вечерње новости су уз новине продавале и књиге у оквиру библиотеке Књижевност двадесетог века. То је била добра прилика да се повољно дође до примерака правих бисера домаће и светске књижевности. Прву књигу из те библиотеке „Име руже“ Умберта Ека Вечерње новости су поклањале! Наставите са читањем

#utisak пред почетак нове школске године

#utisak за ову недељу:
– сећање на речи које некад давно написала ми је једна мени драга особа, коју повредих својом себичношћу а тек годинама касније схватила сам колико сам испала нечовек: Наставите са читањем

Годишњи одмори

Ближи се крај оном чувеном „тромесечном распусту“. У стварности, и наш годишњи одмор траје „законски мимимум од 20 радних дана, плус увећање по одређеним основама“, с тим да цео одмор МОРА да се искористи током летњег распуста! Већ две године мој годишњи одмор завршава се дан-два пре 15. августа, а с обзиром на чињеницу да ми у решењу пише да је „дужина пуног годишњег одмора 31 дан“ то значи да мени званично одмор почиње почетком јула, али због разних разлога ја на путовање ван Београда не могу кренути пре 15. јула. Ове године су многи наставници, иако су званично на одмору од 2. или 3. јула имали обуке (због промењених планова и програма за први и пети разред основне школе и за први разред гимназије) 5. и 6. јула. Наравно, сви су ишли, иако је ово директно кршење закона! А ја кукам да су ми „смањили одмор“… Наставите са читањем

Текст о филму „Сурогати“

Иако сам планирала да само назначим да сам гледала филм и да га препоручим за гледање, коментар моје редовне читатељке, драге блогерке Софије која пише фантастику, у коме она каже да једва чека текст о филму навео ме да проширим причу о филму (јер, читалац је увек у праву. Уосталом овај блог и постоји због читалаца!), а надам се да сам добро обавила задатак 😉


Замислите друштво младих, лепих, савршено здравих људи којима ништа не може да се деси, иако живе заиста авантуристичке животе. Радња филма Сурогати смештена је управо у такво друштво. Филм почиње убиством младића који је, како ће испоставити, син проналазача сурогата. Убиство истражују агенти FBI – Брус Вилис и његова партнерка, која ће током истраге бити убијена. Младић је убијен непознатим оружјем, а Брус Вилис током истраге, пратећи траг оружја буде повређен (односно, његов сурогат буде оштећен) и наставља даљу истрагу лично! У том тренутку гледаоцу постаје јасно да је цео свет, у ствари, виртуелна стварност, да живе и раде сурогати (даљински контролисани човеколики роботи) док људи (њихови власници) леже кући и једино су преко кациге (даљинског управљача) повезани са својим сурогатом. Многима од њих сурогати омогућавају да буду нешто друго, да крију се иза савршено грађених сурогата и да кроз сурогате преживе све оно што (објекивно или субјекивно) не могу. Додуше, постоји категоризација сурогата, зависно од цене – најјефтинији модел нуди ограничени број могућности, али већина људи тражи скупље моделе, како би се показали у бољем светлу! (Ако вам се ово чини познато, знајте да није случајно 😉 )
Оружје које Брус Вилис тражи убија ЉУДЕ тако што трајно уништи њихове сурогате! Запитајте се шта би се десило када би појединцима из млађе популације уништили слушалице или мобилни телефон. Већини као да су телефон и слушалице срасле са организмом!
Наравно, као и у свим филмовима научне фантастике, постоји група људи која не поштује правила и зато живи изоловано, у посебним областима (резервати!) – овде су то људи који сами живе свој живот, а не преко сурогата. Тужан је моменат када вођа тих људи буде убијен, а испоставља се да је то, у ствари сурогат (један од многих) проналазача сурогата. Полако се открива да и ово савршено друштво има своје несавршености. Једна од њих је и корумпирани шеф полиције (шеф Бруса Вилиса – треба ли нагласити да је црнац у питању! Тако типично холивудски!) који је и продао оружје и наредио убиство проналазача сурогата, али уместо њега убијен је његов син!
У позадини приче је несрећан брак Бруса Вилиса у коме он и његова жена апсолутно не комуницирају, јер им је погинуо син, и тишином су сакрили своју тугу!
Брус Вилис открива начин како да уништи сурогате, а да људи остану живи.
Филм се завршава дирљивом сценом између Бруса Вилиса и његове жене…
Као што сам већ рекла – сјајан филм, држи пажњу све време и тера на размишљање. Апсолутна препорука, чак и за оне који нису љубитељи фантастике, верујем да ће им се свидети 🙂


Још само да напоменем да је овај филм заснован на стрипу Surrogates који је писао Robert Venditti и цртао Brett Weldele, а који је објављиван 2005-2006, а 2009, објављен је и графички роман The Surrogates: Flesh and Bone. Филм је изашао 2009. Режирао га је Jonathan Mostow, а сценаристи су Michael Ferris и John Brancato.

Викенд за двоје на наш начин

У протеклих годину и по учествовала сам у разним блог изазовима. Већина њих ми је само нудила могућност да се опробам у нечем другачијем што се писања тиче. Мада, било је и неких награда: бајка објављена у књижевном часопису, прича објављена у електронској књизи.
Тако сам ове године учествовала на блог изазову хотела Парк из Руме „Зашто баш ја заслужујем рестарт викенд у хотелу Парк“. Нажалост, учествовале смо само ја и блог другарица Миљана Видосављевић, тако да можда награда коју смо обе освојиле није баш права награда, али ја тај викенд за двоје у хотелу Парк доживљавам као прву зараду од свог блога 😉

С обзиром на чињеницу да ја никад нисам била на Фрушкој гори договорили смо се да обиђемо што више, и тако смо и правили план путовања.

Наставите са читањем

„Сурогати“ (Surrogates)

Последња књига коју сам прочитала пре одласка на одмор била је „Софијин свет“ и баш сам била под утиском, уосталом и писала сам о томе. Данима су ми се у глави врзмала питања „шта је на крају било са Софијом“, „ко у ствари живи – Софија или Хилде“, „шта је у ствари живот“… О филозофским питањима почевши од „ко сам ја“ нећу ни говорити. Баш сам била филозофски настројена 😉 Наставите са читањем