Замонашио се један диван духовник, у духу средњовековних српских владара. Много младих привео је Христу. Својом благошћу био отац свима нама. Знао да саслуша и да критикује када треба. Водио нас у походе светињама показујући нам шта је важно у животу. Знао и да призна своје грешке, показујући нам какав човек треба да будемо. Својим страдањем за Христа утврдио своју веру, па је као апостол Павле свака његова реч имала двоструку тежину. Зато га и волимо. И зато нам је срце пуно духовне радости што у монаштву узео име оца Аврама, да нам и на даље буде духовни отац и путовођа. Нека би му Господ дао мирне монашке дане, испуњене молитвом за сву своју децу.

Стигосмо до васкрсења Христовог.
После туге и бола које природа је достојније осетила од нас. После мањих или већих одрицања у складу са својим способностима и својим убеђењима, а у суштини према мери вере наше.

Наставите читање →

Покајање је дар од Бога. Сами, без Бога, можда и можемо постати свесни својих грехова, али за дубоки осећај тежине грехова и жеље да потпуно променимо живот како бисмо ублажили дејство тих грехова неопходан је додир Бога.

Наставите читање →

Данас прослављамо свету Марију Египћанку. Она је пример покајнице коју је Господ богато наградио. Угледајмо се на њен покајнички живот у смислу да преиспитујемо своје поступке и да молимо Господа за опроштај. Нека нам њено дугогодишње покајање послужи као пример да је потребно много времена да би Господ опростио грех.

Наставите читање →

Претпостављам да сте бар чули за Јунгов принцип синхроницитета, који се односи на „смислени сплет случајности“, где догађаји без очигледне узрочно-последичне везе добијају значај кроз њихово субјективно значење. Ја сам то својевремено, као клиника од 15-16 година описала речима „ништа у животу није случајно, али нас само случајности које очигледно нису случајне натерају да размислимо”. Вратила сам се тим речима неколико пута у животу.

Наставите читање →

Ја заиста не разумем толику опчињеност Западом. Они сами себе приказују као себичне, саможиве створове који, ако су богаташи, уживају у поигравању са обичним светом, не размишљајући какве (психичке) последице то може оставити.

Наставите читање →

Помешана осећања. Не могу да заборавим то давно пролеће. А многи су заборавили…

Наставите читање →

Стичем утисак да су манастири у католичкој цркви (били) уточишта људима одбачених од света. Није их искрена љубав ка Христу одвајала од света. Можда је то разлог зашто су та места уместо духовног мира нудила привид мира испод кога се скривао свет разврата, мржње и свега онога што не очекујемо на таквим местима.

Наставите читање →

Пољана и лопта
Понеки пас или мачка
Дрво са којег се цео дан чује граја

Наставите читање →