ГИТАРА… ПУШКА… РАТ

Гитара твоја ћути,
а рачунар остао сам.
Ти си у униформи, на фронту,
у земљи бесни рат.

Можда си сувише млад
да гинеш од бомби са неба.
Непријатељ не мисли тако.
Он нас ни не гледа.

Убија и малу децу,
и тек рођене бебе.
Убија људе на спавању.
Да ли ће убити тебе?

Завија мајке у црно,
невина крв натапа њиве.
Они што се ујутру пробуде
срећни су што још живе.

Ипак, песма се пркосно ори
прелепом земљом нашом.
Ви војници је браните пушком,
а музичар својом гитаром.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.