о домовима здравља (2)
Веровала сам да сам прошлогодишњом причом о домовима здравља завршила са проблемима у здравству. Заборавила сам да је здравствени систем у Србији неисцрпан извор инспирације! (нисам једина која се дотиче ових тема)
Сцена прва:
За упис у школу потребно је обавити 6 прегледа: очни, ушни, физијатар, зубар, лабораторија и логопед. Логопед је био у вртићу. Ушни одрађен без проблема. Лабораторија и очни – такође. Зубар нам није проблем, он нам је поред куће. Код физијатра смо први пут кренули пре двадесетак дана. Стигли око пола 11. Чак није ни била велика гужва. Питам ја сестру на пријему да ли се ту обављају систематски за упис у школу и она ми одговара „Да, али докторка не прима више пацијенте. Можете доћи у суботу пре подне!“ Тата Анине другарице је прокоментарисао „Срамота, због прегледа који траје 3 минута!“
Исто вече сам послала поруку на страници Дома здравља на фејсбуку: „Поштовани,
морам признати да сам данас била непријатно изненађена када моје дете није примљено на систематски преглед за полазак у школу код физијатра. Ми смо дошли у дом здравља око 10:30, сачекали да дођемо на ред и када сам сестру на пријему питала да ли се ту обављају систематски прегледи за полазак у школу рекла је да се обављају али да докторка више не прима и да можемо доћи у суботу ујутру.
За разлику од њих, код очног и у лабораторији (и прошле недеље код ушног) заиста нисмо имали никаквих проблема!“
Сутрадан ујутру су ми одговорили: „Поштована, Ваше питање ћу проследити Служби за рехабилитацију. Хвала на информацији. Срдачан поздрав.“
Ана се у међувремену „дружила са вирусима“, тако да смо целу причу око физијатра завршили тек данас. Није била докторка него доктор и преглед је заиста трајао 3 минута, при чему је муж инсистирао да јој прегледа и табане и кичму (кад су већ дошли).
Иначе, ранијих година је и физијатар долазио у вртић.
Сцена друга:
Добије Ана температуру у понедељак поподне. Сутрадан је одведем код докторке, заборављајући да је докторка уторком у саветовалишту. Прегледа је докторка са школског и препише антибиотик. У апотеци га нема, па ми саветују да одем до докторке да замени. Али, докторка није хтела ни да чује. Три пута је споменула једну приватну апотеку, да би се испоставило да само у тој апотеци има тог антибиотика!
Зашто не уведу на рецептима рубрику где ће доктор уписати назив апотеке где треба отићи по дати лек, чисто да се пацијенти не малтретирају?!
Сцена трећа:
Оде муж код докторке да затвори боловање (и он је морао да испије дозу антибиотика). Њено радно време, односно пријем пацијената је од пола два. Она је тек у пола три дошла на посао, али је паузу одржала у уобичајено време, тако да је он дошао кући тек после шест!
cy3a 