Поглед на 2015-у
Јуче ме је фејсбук пријатно изненадио. Приказао ми преглед 2015-е кроз 10 фотографија. На брзину погледах и прокоментарисах: „Колико сам била ажурна са објављивањем фотографија овај преглед је супер :-)“
Фејсбуков избор фотографија:
Касније у току дана сетих се да поново погледам тај преглед, па сам га мало изменила:
Наравно, остало је пуно слика ван тог прегледа. Толико је догађаја било током године, слика небројено много, на фејсбуку занемарљив број. Јер, мој живот није на фејсбуку, већ у кући, у паркићу, у вртићу на креативној радионици, у школи на разним дешавањима, у јаслицама где Дуле од септембра месеца проводи време и има своје другаре, на породичним скуповима разним (лепим) поводима: рођендани, Слава, породични празници…
Покушаћу да направим један краћи преглед ове, још увек текуће године:
– Дуле је напунио годину, проходао, кренуо у јаслице… Очекујемо да почне да прича
– Марина ужива у вртићу и другарицама, имали смо креативну радионицу пред Васкрс – уживала је и била поносна што смо Дуле и ја били са њом, кренула и она на фолклор, имала концерт у Дому синдиката, пуна себе што и она иде на фолклор, почела да чита и пише иако још увек не прича чисто све гласове
– Ана није више у вртићу, пошла је у школу, учитељица дивна, другари такође, од септембра месеца само код ње у школи толико различитих дешавања, заиста се дивим нашој учитељици (и свима које су као и она) на вољи, енергији и љубави…
– ја још неколико месеци уживам до повратка на посао
– можда сам постала мало зрелија, мало одговорнија, подсетила се да ништа није случајно, и да никада, ни под којим изговорима, не смем сметнути са ума оно што је у животу најважније!