„Ала веје, веје“ – Д. Лукић

Ала веје, веје,
шта маримо ми,
дрва има, није зима,
па се слатко спи.

А кад сутра сване,
опет веје снег,
саонице за узице –
сложно сви на брег.

Лете, лете санке,
лете као зрак,
са врх брега, преко снега,
док не падне мрак.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s