Почетак школске године
Нека деца су са радошћу кренула у нову школску годину. Нека друга баш и нису толико весела.
Првачићи су, очекивано, највише били узбуђени. Њих је чекало нешто потпуно ново: школа, учитељица, неки нови другари. Старији другари су им приредили приредбу за добродошлицу. Али, оно о чему нико није размишљао су савремени родитељи који су свом мезимчету одабрали учитељицу (педагог и психолог ионако немају појма), који морају да буду поред свог мезимчета како би се сликали и објавили слике на инстаграму и фејсбуку, који морају гласно да коментаришу како се деца лепа, слатка… Приредбу, коју су старији другари са пуно љубави припремали, нико ни не примећује…
Наставнике је дочекао електронски дневник. Као и свака друга новотарија – изазива опречне реакције.
Ја сам још пре неколико година сву своју евиденцију водила на рачунару – мени било прегледно, ђацима увек доступно… Али, не држим све часове у кабинету, тако да сам због двоструке евиденције коју сам морала да водим, одустала. Почела сам да користим свеску у којој бележим све оно што ми је битно. Тек када у свесци формирам оцену – упишем је у дневник. Моји ђаци знају да ми је та свеска важнија од дневника!
У том контексту мени електронски дневник није донео ништа ново. Односно, јесте… Први пут ове године на крају прве радне недеље све податке имам уписане у дневник и комплетирану моју свеску!
Ђаци су већ почели да коментаришу како наставници и професори на сред часа куцкају у телефоне и таблете да би уписали у електронски дневник. Колеге поново јавним изјавама доприносе лошој слици коју јавност свакако има о наставницима (заборављају да су све објаве на друштвеним мрежама јавне, а супротна страна свакако извлачи речи из контекста…)
Мада, пре неки дан ми је колегиница рекла да код њеног сина, у једној од елитних београдских гимназија, нису увели електронски дневник, нити им пада на памет!
Дечији ансамбл КУД-а „Димитрије Котуровић“ и рекреативци су нову сезону започели радно – наступом на Органик фесту:
cy3a 