Писмо мамама на ивици нервног слома

Одбијам, упорно, тврдоглаво одбијам да себе сврстам у категорију „маме на ивици нервног слома“. Све ово сувише дуго траје и полако почиње да ми буде напорно, да психички „пуцам по шавовима“. Али, ја и даље покушавам да у свим ситуацијама нађем нешто позитивно. Управо са тим циљем и пишем ово писмо свим мамама на ивици нервног слома, као подсетник како себи могу мало олакшати живот.

Драге моје,
молим вас, саслушајте ме, размислите добро шта вам је најважније и промените свој живот у складу са тим. Родиле сте децу и логично је да су вам она центар света, да за њих желите све најбоље, да очекујете да имају живот много бољи од вашег. Али, немојте заборавити да деца нису ваша копија, да деца не треба да остварују ваше жеље.
Лепо је да деца имају нека интересовања поред редовних школских обавеза, али не треба претеривати. Колико пута сам чула „Не могу све да постигнем, самој себи личим на такси службу која само развози децу са балета на енглески, са фудбала у музичку школу, са ликовног на математичку радионицу“ Са друге стране, била сам сведок где деца ћутке трпе и послушно похађају све те задате активности, а комшији у згради не знају да кажу „Добар дан“, о придржавању врата од лифта и ношењу торбе нема ни говора. Није чак ни стални осмех такве деце знак да су задовољна и срећна – деца врло рано науче шта је то што други од њих очекују и понашају се у складу са тим. Некако цела породица заборави да је дете личност за себе, да дете треба да има СВОЈЕ жеље, СВОЈЕ потребе, СВОЈА интересовања.
Нисте победили на маскенбалу. Па, шта? Зар није важније време које сте заједно са дететом провеле смишљајући костим, сецкајући, лепећи, шијући, пробајући, мењајући на пола завршено из овог или оног разлога? Или је и тај костим ваш пројекат како бисте другима поново доказали како сте супер мама?! Знате ли колико деце, због болести не могу да учествују у таквим активностима, а желела би. Децу треба научити да губе, јер то је део живота.
Пустите децу напоље, у природу, немојте да бдијете над њима као да су под стакленим звоном. Па шта ако падну и огребу се, то је све део детињства! Лепо је да имају кућног љубимца, али то није неопходно. Срећно дете није дете коме се свака жеља испуњава. Много је важније да дете своју породицу осећа као сигурну луку, да има поверење да вам каже све оно што му се дешава – и добро и лоше, да вама дође по савет.
Знам да ова онлајн настава свима кида живце. Али, морате пустити децу да се сама изборе са обавезама. Помозите им, али немојте вршити притисак ни на децу ни на наставнике. Не заборавите да су и наставници само људи, да и они имају своју децу са сличним проблемима као што их и ваша деца имају. Сложићете се са мном да оцена није мерило знања. Нико не зна шта носи дан шта носи ноћ. Да ли бисте свој или живот свог детета поверили лекару који је оцене добијао незаслужено?!
Волите своју децу безусловно. Јер знате како кажу „Деца нису тражила да буду рођена, ви сте их хтели. Деца уче и склона су грешкама, а ви сте ту да им помогнете да исправе грешке и да из њих науче неопходне животне лекције!
И за крај, али није најмање важно – не заборавите да деца имају тату, бабе и деде, поделите обавезе око деце на све чланове породице. Они ће сви бити срећни због времена које проводе заједно, а ви ћете имати више времена за себе!

One comment

  1. Повратни пинг: Књижевни конкурси 2021. | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.