Наша стварност

Један младић, матурант, се предозирао. Бенсединима. Наставници су позвали хитну помоћ и послали га стручним људима на лечење. Родитељи се нису ни појавили! Једна девојка је побегла од куће како би живела са момком. Њени родитељи су отишли код ње и рекли јој да може да живи свој живот, али да су они увек ту за њу!

Велика је одговорност родитеља. Важно је да у овако тешким тренуцима буду уз дете, да пруже му љубав. Можемо се ми питати како је дошло до тога да младић од 18 година пије бенседине. Он их пије зато што тражи неку утеху у вештачки креираном смирењу. Али, оно што њему највише треба је љубав родитеља, а тога, очигледно, нема довољно! Оваквих случајева ће бити све више. Јер, након две године страха изазваног бригом за здравље, сада се суочавамо са другачијим страхом. Не може се свако од нас изборити са страховима сам. Подаци говоре да је вишеструко повећан број људи, нарочито тинејџера, који траже психолошку помоћ. Свима нам је потребна љубав. На то нас и позива друга божија заповест „љуби ближњег свог као себе самога“. Психолог може да саслуша, разуме, можда препоручи неку терапију, али ако у породици нема љубави психолог мало може да постигне. Нажалост. Патријарх Павле нас је учио да будемо људи, а не нељуди. Докажимо себи самима да смо то научили, тако што ћемо у другом човеку гледати брата а не непријатеља, тако што ћемо помоћи другом а не гурати га дубље у блато, тако што ћемо оћутати како бисмо спречили свађу. Будимо људи, како би нам свима живот био бољи!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.