Недеља о митару и фарисеју
Цариник је ушао у храм скрушено и боговојажљиво, да моли Господа за опроштај својих грехова.
Удовица је ушла у храм скрушено и боговојажљиво, да подари Господу све што има.
Свети Теофан Затворник за удовицу каже: „Она је, имала жељу и остварила је, предавши свој живот у руке Божије. Чак и да није ништа приложила, нико је не би осудио – ни људи, ни Бог. Но, тада не би показала расположење које је издвојило из реда свих других и учинило је славном по читавом хришћанском свету.“
Оно што Господ од нас очекује је чисто срце, искрена жеља, труд да постанемо бољи. Не очекује од нас куле и градове зидане на сујети.
Не живимо сами. Зато треба у сваком човеку поред нас да гледамо Господа и да кроз љубав према ближњем покушамо да се приближимо Господу.
Свети Теофан Затворник још каже: „Један од књижевника је упитао Господа: Која је прва заповест од свих? Господ је одговорио: Љyби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом. Ово је прва заповест. И друга је као и ова: Jby6u ближњега свога као самога себе. Друге заповести веће од ових нема (Мк. 12,30-31). И ово узимамо као допуну изображења лика скривеног човека срца. Освећење Господа је дух тог човека, љубав је душа, а све остале врлине су његови удови: једна је – рука, друга – нога, једна – око, ухо или језик. Напомињање овога је врло потребно, јер се понекад дешава да човек, сматрајући добра дела коначном врлином, мисли да више ништа није потребно, потпуно заборављајући на Господа и на љубав. Добра дела без вере и жеље да се Богу угоди – нису света, као уосталом ни неосвећени дом или соба без икона. Немајући у себи љубави, она су слична здању пуном беживотних статуа, које су уз то буђаве и одишу мемлом. Нека ово зна свако и нека се постара да, почевши у себи да зида новога човека, пред себе постави Господа, на коме нема никакве мане.“
Ето правог рецепта за прави хришћански живот. Љубав из које произилазе добра дела.
Сада када то знамо можемо да почнемо да живимо по Светом Писму. Хришћанство је братска заједница у љубави према Богу Оцу и људима око нас. Имајмо увек на уму оно што нам свети Теофан Затворник поручује: „Нека ти не долази на мисао: „Ја сам то и то урадио. Према томе, дај ми то и то“. Било шта да урадиш, себе сматрај дужником, јер си био дужан да учиниш [добро]. Да ниси учинио, подвргао би се казни, а пошто си учинио, нема за шта да очекујеш награду, будући да ниси учинио ништа нарочито.“ Када будемо тако почели да размишљамо, када будемо почели тако да живимо, можемо да кажемо а себе да смо на добром путу да живимо као прави хришћани. Тежак је живот хришћански, али је награда велика!
cy3a 