„**************“ – Горан Лазовић
Не знам ту девојку,
Можда је жена,
Нечија,
Знам само да је дошла,
Као ничија,
И рекла – песму ми напиши!
Док сам кувао кафу,
Она се скинула до испод коже,
И дрхтала као лане,
Уплашена,
Да неће моћи у песму
Да стане
И зато,
Ова песма,
Уместо наслова,
Има
Њене очи!
преко Горан Лазовић