“ХРИСТОС И ДЕЦА” – Јован Јовановић Змај
Кад је Христос доле ходо
Оставивши рајску славу,
Зборио је старим, младим
Прави наук, веру праву.
Слушали га седи старци
Чистим духом умивени,
Али Христос једном рече:
Припуштајте децу к мени!
Благо вама,малишани,
Духом чисти ка голуби,
Благо вама, децо драга,
Кад вас Христо тако љуби.
И данаске његов наук
Над душама вашим бдије, –
Кад га деца у се приме,
То је Христу најмилије.
Штујте цркву, веру своју,
Тај аманет праотаца;
Клоните се зла и греха
Који душу у кал баца.
Трудите се, учите се,
Знање диже, знање крепи,
За неверу, за незнање
Свака с’ рђа радо лепи.
Помажите сиротане,
Умирите сузе њине, –
Така дела благосиља
Наш Спаситељ са висине.
Српско име, српски језик
И то вам је с неба дано,
А што вам је богодано,
Нек не буде окаљано.
За истину и за правду
Трпео је Христос муку;
Сећајте се крсних мука,
Нек вам буду за науку.
Лако ј’ наћи пут поштења,
А куд води сјај је диван;
Над њем’ каткад има трња,
Али Бог ће помоћи вам.
Јован Јовановић Змај
преко ДУХОВНЕ ПЕСМЕ
cy3a 