„Фрулом против муклог доба” – Момчило Пакић

Пре пар година под руку ми дође збирка поезије „Фрулом против муклог доба” Момчила Пакића. Преписах неке од песама на папирићима, да их не заборавим, па их сад делим са вама:

Моја два чула

гледам
слушам
и ништа не видим

слушам
гледам
и опет не чујем

онда се досетим
ставим руке
на очи

ставим вату
у уши

и све видим
и све чујем


Без речи

нећу рећи речи
ја хоћу да ћутим
и слутим кроз ноћ
ја белину твоју
нећу рећи речи
да склад
не нарушим
склад тишине
и облине твоје
ти иди даље
кроз ноћ
кроз сан меки
да те боље видим
белу
нећу рећи речи
да те не упрљам
јер реч је као метак
што рану отвара


На сигурном месту

сакрио сам лице у ноћ
дан да ми очи не ископа

главу сам сну поверио
светлост да ми мисли
не покоси

тишини сам се исповедио
глас душу да ми не разбије


Бол и време

што дуго боли сећање
никад бол да умине
у време се надаш
а временом све више
жива је то рана
што дуго и тешко
у забораву зараста
а некад и из њега
процури ненадно
што дуго боли сећање
никад бол да умине
начисто

Advertisements

2 comments

    • cy3a

      Нема на чему 🙂
      Имам још пар његових песама негде записаних, па кад их „ископам“ – биће објављене 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s